Алуминијум

Алуминијум (13Al)
Mg - Al - Si   B Al Ga       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	слаби метали
група, периода	IIIA, 3,
густина, тврдоћа	2700 kg/m3, 2,75
боја	сребрнобела
Особине атома
атомска маса	26,981538 u
атомски радијус	125 (118) pm
ковалентни радијус	118 pm
ван дер Валсов радијус	bd
електронска конфигурација	[Ne]3s23p1
e- на енергетским нивоима	2, 8, 3
оксидациони број	3
Особине оксида	амфотерни
Кристална структура	регуларна зидно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	933,47 K (660,32 &°C)
температура кључања	2792 K (2519 °C)
молска запремина	10,00×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	293,4 kJ/mol
топлота топљења	10,79 kJ/mol
брзина звука	5100 m/s (933 K)
Остале особине
Електронегативност	1,61 (Паулинг) 1,47 (Алред)
специфична топлота	900 J/(kg*K)
специфична проводљивост	37,7×106 S/m
топлотна проводљивост	237 W/(m*K)
I енергија јонизације	577,5 kJ/mol
II енергија јонизације	1816,7 kJ/mol
III енергија јонизације	2744,8 kJ/mol
IV енергија јонизације	11.577 kJ/mol
V енергија јонизације	14.842 kJ/mol
VI енергија јонизације	18.379 kJ/mol
VII енергија јонизације	23.326 kJ/mol
VIII енергија јонизације	27.465 kJ/mol
IX енергија јонизације	31.853 kJ/mol
X енергија јонизације	38.473 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Алуминијум (Al, лат. aluminium) је метал IIIA групе. Једини стабилни изотоп му је²⁷Al.

Алуминијум је трећи по распрострањености од свих елемената који се јављају на површини Земље. Изоловао га је и открио 1827. године Фридрих Велер.

Хемијске особине

Оксидациони број алуминијума је +3, али се врло ретко може јавити и са оксидациним бројевима +1 и +2. Чист алуминијум на ваздуху полако се оксидује, прекривајући се слојем оксида Al₂O₃, који штити од корозије метал који се налази испод површине. Реагује са кључалом водом истискујући из ње водоник прелазећи у алуминијум-хидроксид. Алуминијум се лако раствара у јаким базама(као на пример натријум-хидроксид (NaOH) или калијум-хидроксид (KOH)) истискујући водоник и прелазећи у 2Na[Al(OH)₄]  : 2Al + 2NaOH + 6H₂O → 2Na[Al(OH)₄] + 3H₂↑. Раствара се у соној и у разблаженој сумпорној киселини истискујући водоник, док реакција са концентрованом сумпорном и разблаженом азотном киселином тече другачије - издваја се сумпор(IV)оксид и амонијак. Концентрована азотна киселина пасивизира алуминијум.

Примена

Због његових особина, као што су мала густина и велика отпорност на корозију, легуре алуминијума са бакром и молибденом зване дуралуминијум нашле су многе примене и користе се за производњу широке групе производа - од конзерви до делова за космичке бродове. Чист, кристалан алуминијум је крт и ломљив.

Због тога што има велики афинитет према кисеонику, користи се у процесу добијања метала из њихових руда. Наиме, због те своје особине, истисне метал који желимо да добијемо, а сам се веже са кисеоником. Такав поступак добијања метала се зове алуминотермија.

Једињења

Најважнија једињења алуминијума су амфотеран алуминијум оксид, и амфотеран алуминијум хидроксид. Алуминијум такође гради алуминијумско-литијумски хидрид LiAlH₄ који се често користи у органској хемији. Велики индустријски значај имају алуминосиликати, а посебно MAO (метални алуминосиликат). Глина и иловача које се користе у производњи керамике су сложене мешавине алуминијума и K[AlSi₃O₈] или алуминијума и Na[AlSi₃O₈].

Најважнија руда алуминијума је боксит из које се он углавном и добија.

Биолошки значај

Алуминијум нема никаквог биолошког значаја, мада су неки људи алергични на тај метал.

Види још

• једињења алуминијума

Литература

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алуминијум