Aluminijum fluorid

Aluminijum fluorid
Nazivi
	Drugi nazivi Aluminijum(III) fluorid
Identifikacija
CAS broj	7784-18-1 ; 32287-65-3 (monohidrat); 15098-87-0 (trihidrat);
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:49464 ;
ChemSpider	2039 ;
ECHA InfoCard	100.029.137
PubChem C ID	2124;
RTECS	BD0725000
	SMILES F[Al](F)F; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	AlF3
Molarna masa	83,9767 g/mol (anhidrat) ; 101,022 g/mol (monohidrat) ; 138,023 (trihidrat)
Agregatno stanje	bela, kristalna materija; bezbojna
Gustina	2,88 g/cm (anhidrat) ; 2,1 g/cm3 (monohidrat) ; 1.914 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja	1291 °C (anhidrat)
Rastvorljivost u vodi	0,56 g/100 mL (0°C) ; 0.67 g/100 mL (20°C) ; 1.72 g/100 mL (100 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Romboedarska, hR24
Kristalografska grupa	R-3c, No. 167
Opasnosti
R-oznake	-
S-oznake	-
NFPA 704	0 0 0
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Aluminijum fluorid (AlF₃) je neorgansko jedinjenje koje se koristi u proizvodnji aluminijuma. Ova bezbojna čvrsta materija se javlja u prirodi.^[3]

Proizvodnja i pojava[уреди | уреди извор]

Najveći deo aluminijum fluorida se proizvodi tretmanom alumine sa heksafluorosilikatnom kiselinom:

H₂SiF₆ + Al₂O₃ → 2 AlF₃ + SiO₂ + H₂O

Alternativno, on se proizvodi termalnim razlaganjem amonijum heksafluoroaluminata.^[4] U malim razmerama u laboriatoriji se AlF₃ takođe može pripremiti tretiranjem aluminijum hidroksida ili metala aluminijuma sa HF.

Aluminijum fluorid trihidrat se nalazi u prirodi u retkom mineralu rozenbergitu.

Literatura[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ J. Aigueperse, P. Mollard, D. Devilliers, M. Chemla, R. Faron, R. Romano, J. P. Cuer, “Fluorine Compounds, Inorganic” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. . doi:10.1002/14356007.a11_307. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

MSDS

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Housecroft3rd-3] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Ullmann-4] J. Aigueperse, P. Mollard, D. Devilliers, M. Chemla, R. Faron, R. Romano, J. P. Cuer, “Fluorine Compounds, Inorganic” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. . doi:10.1002/14356007.a11_307. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]