Anabolizam

Из Википедије, слободне енциклопедије

Anabolizam (od grč. ana - uvis, i ballein - baciti) je set metaboličkih puteva koji formiraju molekule od manjih jedinica.[1] Te reakcije zahtevaju energiju. Jedan način kategorisanja metaboličkih procesa, bilo na nivou ćelije, organa ili organizma je kao anabolički ili kao katabolički. Anabolizam se napaja katabolizmom, u kome se veliki molekuli razlažu u manje delove i zatim se koriste u respiraciji. Mnogi anabolički procesi koriste kao izvor energije adenozin-trifosfat (ATP).[2]

Anabolički procesi teže ka izgradnji organa i tkiva. Ti procesi dovode do rasta i diferencijacije ćelija i povećanja veličine tela, što je proces koji obuhvata sintezu kompleksing molekula. Primeri anaboličkih procesa su rast i mineralicija kostiju i povećanje mišićne mase.

Endokrinolozi su tradicionalno klasifikovali hormone kao anaboličke ili kataboličke, u zavisnosti od dela metabolizma koji stimulišu. Klasični anabolički hormoni su anabolički steroidi, koji stimulišu proteinsku sintezu i rast mišića. Balans između anabolizma i katabolizma je takođe regulisan cirkadijalnim ritmovima, sa procesima poput fluktuacija glukoznog metabolizma koji su usklađene sa normalnim periodima aktivnosti tokom dana.[3]

Literatura[уреди]

  1. ^ de Bolster, M.W.G. (1997). „Glossary of Terms Used in Bioinorganic Chemistry: Anabolism“. International Union of Pure and Applied Chemistry Приступљено 30. 10. 2007.. 
  2. ^ Nicholls D.G. and Ferguson S.J. (2002) Bioenergetics Academic press 3rd edition ISBN 0-125-18121-3
  3. ^ Ramsey KM, Marcheva B, Kohsaka A, Bass J (2007). „The clockwork of metabolism“. Annu. Rev. Nutr. 27: 219–40. DOI:10.1146/annurev.nutr.27.061406.093546. PMID 17430084.