Izduvni sistem

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Auspuh)
Izduvna grana automobilskog motora
Zadnji izduvni lonac

Izduvni sistem motornog vozila ili kolokvijalno auspuh (iskvareno нем. Auspuff) ima ulogu odvođenja otrovnih gasova koji nastaju prilikom sagorevanja goriva u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem, njihovog hlađenja i prigušivanja buke motora. [1]

Najčešće se se sastoji od izduvne grane, izduvne cevi i jednog ili dva izduvna lonca, a kod modernijih vozila može imati još i katalitički konvertor. „Ve“ motori, pogotovo oni sa većim brojem cilindara, mogu imati dve izduvne grane i dvostruki izduvni sistem.

Nakon sagorevanja goriva u motoru, stvara se smeša gasova koja se sastoji uglavnom od ugljovodonika (nesagorelo gorivo), ugljen monoksida, ugljen dioksida, oksida azota, fosfora, tragova teških metala kao što su olovo ili molibden i drugih materija. Sve ove materije su u gasovitom stanju, pod visokim pritiskom i visoke temperature.

Izduvni gasovi ulaze direktno u izduvnu granu, koja ih iz više cilindara sprovodi u jednu izduvnu cev. Izduvna grana se iz razumljivih razloga mora praviti od materijala koji je sposoban da izdrži visok pritisak i temperaturu. Zato je kod automobila najčešće izrađena od livenog gvožđa, čelika ili otpornih legura, a u novije vreme i od posebnih plastičnih masa.

Kod novijih automobila, odmah nakon izlaska iz motora, gasovi sagorevanja ulaze u katalitički konvertor. Katalitički konvertor je komora sa velikim brojem mrežica izrađenih pomoću keramičkih kalupa, prevučenih raznim metalima kao što su platina, paladijum, rodijum i zlato koji služe kao katalizatori u procesu sagorevanja. Za izradu se koristi keramika, jer je njena specifična površina veoma velika, a površina unutrašnjosti katalitičkog konvertora se može uporediti sa veličinom aerodromske piste. Katalitički konvertor deluje tako što vrši katalitičko sagorevanje prestalih ugljovodonika, a okside azota redukuje na elementarni azot. Nakon katalizatora, izduvni gasovi prolaze kroz izduvni lonac u kome se hlade i ispuštaju u atmosferu.

Reference[уреди]

Literatura[уреди]

  • Wilfried Staudt: Handbuch Fahrzeugtechnik Band 1. 1. Auflage, Bildungsverlag EINS, Troisdorf, 2005, ISBN 3-427-04520-X
  • Peter Gerigk, Detlev Bruhn, Dietmar Danner: Kraftfahrzeugtechnik. 3. Auflage, Westermann Schulbuchverlag GmbH, Braunschweig, 2000, ISBN 3-14-221500-X
  • Max Bohner, Richard Fischer, Rolf Gscheidle: Fachkunde Kraftfahrzeugtechnik. 27.Auflage, Verlag Europa-Lehrmittel, Haan-Gruiten, 2001, ISBN 3-8085-2067-1
  • Peter A. Wellers, Hermann Strobel, Erich Auch-Schwelk: Fachkunde Fahrzeugtechnik. 5. Auflage, Holland+Josenhans Verlag, Stuttgart, 1997, ISBN 3-7782-3520-6

Spoljašnje veze[уреди]