Automobilski motori

Из Википедије, слободне енциклопедије

Automobilskim motorima danas se smatraju pre svega SUS motori, mada i elektromotori sve više dobijaju svoju ulogu. Nijedna od navedenih vrsta motora ne koristi se samo na automobilima, tako da je sam naziv automobilski motori - uslovan.

Обојени аутомобилски мотор

Motori SUS[уреди]

"Klasični" motori SUS[уреди]

Među SUS motorima apsolutnu dominaciju u primeni na automobilima (a i generalno) imaju translatorni (linijski) klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS), tj. "klasični" klipni SUS motori. Tu spadaju oto motori (Otto Nikolaus) - nazivani još i benzinski motori i dizel motori (Rudolf Diesel). Oni se međusobno razlikuju po termodinamičkom ciklusu po kojem rade, iz čega proizilazi i principijelna razlika u vrstama goriva koje koriste: oto motori koriste motorne benzine, ali i alternativna goriva kao što su TNG, KPG i TPG, alkoholna goriva, eventualno i biogas, dok dizel motori koriste dizel gorivo i biodizel, eventualno delimično i KPG i TPG.

Od SUS motora, na automobilima se mogu koristiti još i:

Vankelov motor[уреди]

Rotacioni klipni SUS motori (Vankelov motor - Felix Vankel), praktično se danas ne koriste, mada stalno ima pokušaja njihove upotrebe, ponekad i na nekim serijskim modelima, ali i pored očiglednih teorijskih prednosti, u praksi mane i dalje sprečavaju njihovu primenu.

Klip ima ekscentrično osovinsko kretanje. Klip trouglog oblika i ima tri komore, u sredini klipa se nalazi zupčanik koji je nasađen na pogonsku osovinu. U odnosu na zapreminu razvijaju veliku snagu, ali je i potrošnja veća. Prvi probni motor je eksplodirao posle 998 sati rada pod punim gasom.

Gasna turbina[уреди]

Motori koji pripadaju u grupu strujnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem (gasna turbina) na automobilima se koriste samo u izuzetno, na teškim vozilima. Gasna turbina nikada nije ušla u širu upotrebu zbog svoje velike potrošnje. Inače, mnogo je jednostavnija za održavanje i retko se kvari, i u odnosu na težinu pruža dosta snage.

Elektromotori[уреди]

Osim SUS motora, za pokretanje automobila mogu se koristiti i elektromotori. Oni osim ekoloških (očigledni: nulta emisija izduvnih gasova, manje očiti: niži nivo buke) imaju i neke tehničke prednosti (veća učinkovitost, kriva snage koju daje elektromotor istog je karaktera kao kriva snage potrebna za pogon automobila, tj. praktično nema potrebe za menjačem), ali je nerešiv problem (bio) problem skladištenja električne energije. Upravo je to polje na kome se sada intenzivno radi. Javljaju se dva rešenja:

Hibridni pogon[уреди]

Poslednjih godina pokušaji idu ka hibridnim sistemima pogona automobila: elektromotor radi zajedno sa klasičnim automobilskim motorom, integrisan s njima i uz njihovu podršku - kao izvor električne energije za dopunu akumulatora, a po potrebi i kao izvor dodatne mehaničke snage za vršna operećenja. Smatra se da je ovo prelaz ka čisto električnim automobilima, koji bi mogli zaživeti nakon rešavanja tehničkih problema, ali i postepenom preorijentacijom automobilske industrije.

Gorive ćelije[уреди]

Već godinama se radi na prelasku na druge izvore električne energije, kao što su gorive ćelije, ali za sada ovakvi sistemi koji bi koristili vodonik kao gorivo nisu u serijskoj upotrebi.

Solarne ćelije[уреди]

Radi se i na solarnim ćelijama kao izvoru za ovakve automobile, koji su još u eksperimentalnoj fazi.

Vidi još[уреди]