Avram Miletić

Из Википедије, слободне енциклопедије

Avram Miletić (Kać, Habsburška Monarhija 1755— posle 1826)[1] je bio trgovac i pesnik poznat po tome što je sastavio jednu od najstarijih zbirki pesama urbane lirske poezije na srpskom jeziku.

Porodica[уреди]

Miletićev deda je bio Mileta Zavišić, koji je došao u Bačku iz Kostajnice[2] u kojoj je predvodio četu od tri stotine ljudi i borio se protiv Osmanlija tokom trideset i dve godine. Pošto su Osmanlije nameravale da ga kazne posle potpisivanja mira sa Austrijom, Mileta se preselio u Bačku i promenio svoje prezime u Miletić. Miletin sin Sima, koji je bio školovani trgovac u Novom Sadu, imao je petnaest sinova i tri kćeri. Avram Miletić je bio najstariji Simin sin.[3] Drugi sin Avrama Miletića, takođe Sima po svom dedi, je bio čizmar[4] i otac Svetozara Miletića, političkog lidera Srba u Vojvodini.[5].

Biografija[уреди]

Avram Miletić je završio trgovački zanat, prvo u Vidinu a zatim u Novom Sadu.[6] U periodu 1785—1787 Miletić je bio učitelj istovremeno u dve škole koje su se nalazile u dva različita sela, Lok i Vilovo, tako što je u jednoj školi držao nastavu prepodne a u drugoj popodne.[7] Oženio se sveštenikovom ćerkom i otvorio je trgovačku radnju u Mošorinu.[7]

Delo[уреди]

Avram Miletić je sastavio zbirku od 129 pesme pod nazivom Pesmarica koju je napisao u periodu 1778—1781 i u kojoj se nalaze urbane lirske pesme ali i nekoliko srpskih epskih pesama poput "Istorija Kneza Lazara od Kosova i od Cara Murata", "Istorija Musić Stefana", "Istorija Vojvode Momčila" i "Istorija Mladog Prodanovića", sve zabeležene oko trideset godina pre nego što je Vuk Karadžić prvi put zapisivao epske pesme.[8][9][10] Miletić je sve četiri epske pesme koje je zapisao nazvao istorijama jer su one smatrane istorijom u obliku pesme.[11] Istorija mladog Prodanovića je u stvari narodna epska pesma Srbi u Donavertu koju je 1744 zapisao Hristifor Žefarović.[12] [13]

Miletićeva zbirka se smatra najstarijom do sada otkrivenom zbirkom urbane poezije na srpskom jeziku.[14] Miletić je zapisao čuvenu baladu "Omer i Merima" samo pet ili šest godina pošto ju je Alberto Fortis prvi zapisao.[15] U svojoj pesmarici je takođe zabeležio i pesmu Pašhalija, koju je napisao Jovan Avakumović 1775 godine.[16]

Reference[уреди]

  1. ^ Srejović, Dragoslav; Slavko Gavrilović, Sima Ćirković (1986) (на Serbian), Istorija srpskog naroda, 2, Belgrade: Srpska književna zadruga, p. 142, OCLC 8451304, приступљено 15. 1. 2012., „Аврам Милетић (1755—после 1826) ... родио се у Каћу...“ 
  2. ^ Popović, Bogdan; Jovan Skerlić (1934). Srpski književni glasnik, Volume 42. стр. 283 Приступљено 16. 1. 2012.. „Милетићев отац је, године 1876, казивао Александру Сандићу да је његов прадед, Милета Завишић, дошао у Бачку са босанске границе, из Костајнице, што много не противречи Милетићеву казивању...“ 
  3. ^ Petrović, Nikola (1958) (на Serbian), Svetozar Miletić, 1826-1901, Belgrade: Nolit, p. 8, OCLC 7888773, приступљено 16. 1. 2012., „дични предак Милета Завишић, гласовити јунак, тридесет и две године, са својом четом од триста јунака вршио упаде на турску територију и кажњавао Турке за њихова недела према Србима. Када су се Аустријанци и Турци измирили, Турци затраже Милетину главу. Да би се склонио од неминовне погибије, Милета се пресели са својом породицом у Бачку и прозове се Милетић, да би заметнуо траг. Милетин син Сима, према предању Светозарев прадед, изучи трговачки занат у Новом Саду и ту се ожени и изроди петнаест синова и три кћери. ... Симин најстарији син Аврам, Светозарев дед, рођен је 1755...“ 
  4. ^ Popović, Bogdan; Jovan Skerlić (1934). Srpski književni glasnik, Volume 42. стр. 283 Приступљено 16. 1. 2012.. „Син Аврама Милетића, Сима чизмар...“ 
  5. ^ (на Serbian) Зборник Матице српске за друштвене науке, Volumes 19-21. Novi Sad: Matica Srpska. 1958. стр. 104 Приступљено 16. 1. 2012.. „Аврам Милетић, деда Светозара Милетића...“ 
  6. ^ Stanojević, Stanoje (1934) (на Serbian). Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu, Volume 7. Sremski Karlovci: Istorisko Društvo Приступљено 16. 1. 2012.. „Аврам Милетић је био трговачки калфа, у Видину, у Новоме Саду;“ 
  7. ^ а б Popović, Dušan J. (1939) (на Serbian). Vojvodina, Volume 2. Novi Sad: Istorisko društvo u Novom Sadu. стр. 190 Приступљено 16. 1. 2012.. 
  8. ^ Veselinov, Ivanka; Vera Jerković (1991) (на Serbian). Tragom srpske prošlosti. Novi Sad: Biblioteka Matice srpske. стр. 6. ISBN 9788680061061 Приступљено 15. 1. 2012.. „Песмарица Аврама Милетића... има 129 песама“ 
  9. ^ Bulletin scientifique: Sciences humaines, Zagreb: Le Conseil, 1965, p. 60, OCLC 1765068, приступљено 15. 1. 2012., „...four epic folk poems from the Miscellany of Avram Miletić: "A history of Prince Lazar from Kosovo and from Tzar Murat", "A history of Musić Stefan", "A history of the Duke Momčilo" and "A history of the Young Prodanović".... They were noted some thirty years before first Vuk's poems...“ 
  10. ^ Karadžić, Vuk (1965) [1814] (на Serbian), Mala prostonarodnja slaveno-serbska pjesnarica, 1814. Narodna srbska pjesnarica, 1815., Belgrade: Prosveta, p. 578, OCLC 18105307, приступљено 15. 1. 2012., „"Историја Мусића Стефана“... Зборник Аврама Милетића (1778—1781)...“ 
  11. ^ Srejović, Dragoslav; Slavko Gavrilović, Sima Ćirković (1986) (на Serbian), Istorija srpskog naroda, 2, Belgrade: Srpska književna zadruga, p. 144, OCLC 8451304, приступљено 15. 1. 2012., „да их је он све одреда називао историјама; у његовој свести, значи, народне јуначке песме су биле писана историја или стихована истина...“ 
  12. ^ Pavić, Milorad (1970) (на Serbian), Belgrade: Nolit, p. 435, OCLC 258050552, „Најзад песму Срби у Донаверту забележио је 1744. године Христифор Жефаровић“ 
  13. ^ Samardžić, Radovan (1986) (на Serbian), Историја Српског Народа, Srpska knjiiževna zadruga, p. 143, „Четврту епску песму у својој песмарици Милетић је назвао Историјом Младог Продановића, а у ствари је то позната песма Срби у Донаверту“ 
  14. ^ Hawkesworth, Celia (2000), Voices in the shadows: women and verbal art in Serbia and Bosnia, New York: Central European University Press, p. 92, ISBN 9780585395319, OCLC 49851607, приступљено 15. 1. 2012., „To date the oldest known songbook of Serbian urban poetry is that of Avram Miletić, which was compiled around 1780“ 
  15. ^ Matić, Svetozar R. (1972) (на Serbian), Novi ogledi o našem narodnom epu, Novi Sad: Matica srpska, p. 245, OCLC 11647588, приступљено 15. 1. 2012., „Омер и Мерима — ову је Аврам Милетић записао пет-шест година после Фортисовог записа“ 
  16. ^ (на Serbian) Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Book 40, Issues 1-2. Novi Sad: Matica Srpska. 1992. стр. 335 Приступљено 16. 1. 2012.. „варијанти Авакумовићеве песме Пашхалија новаја....текст ове песме сачуван је у врло малом броју записа: 1) у Песмарици Аврама Милетића“ 

Literatura[уреди]