BMW E21

Из Википедије, слободне енциклопедије
BMW E21
E21 BMW 316.jpg
Е21 BMW 316 1982
Произвођач BMW
Производња 1975-1983
Монтажа Минхен, Немачка
Регензбург, Немачка
Рослин, Јужна Африка
Ториш Ведраш, Португал
Џакарта, Индонезија
Класа Лимузина/компактан аутомобил
Каросерија 2-врата лимузина
2-врата кабриолет
Мотор 1.6L I4
1.8L I4
2.0L I4
2.3L I6
2.0L I6
Степен преноса 3-степени аутоматски,
4-степени мануелни,
5-степени мануелни
Дужина 4355 mm
Ширина 1610 mm
Висина 1380 mm
Тежина 315 - 1010кг
316 -
318 -
320/4 -
320/6 -
323/6 -
kg
Хронологија модела
BMW 2002  link= BMW 2002 BMW 2002 BMW Е30 BMW Е30  link= BMW Е30

BMW Е21 је дизајн каросерије BMW Серије 3, немачког произвођача аутомобила BMW који се правио од марта 1975. до октобра 1983. Ова возила су непосредни наследник возила BMW 2002 и касније после 1983. године бива замењен са BMW Е30.

Развој и историја[уреди]

Као већински власник BMW-a Херберт Квант, одлучује замену за своје возило 2002. који је претходник серије 3.

Пол Брацк, директор за дизајн у BMW-у од 1970-1974. креира нови дизајн серије 3 под именом Е21. 1975. Мраза Лутхе је заменио Пол Брацк-а и постао једини власник пројекта.

У јулу 1975, управни одбор компаније BMW први пут представља овај нови модел серије 3 у Минхен Олимпијскoм стадиону за јавне процене и коментаре. Фронтални-предњи поглед на новом аутомобилу је доминирао BMW знак у облику бубрега који стоји јасно напред као поклопац предњег хладњака. Сличан стил новог возила појавио се и на моделу BMW Е12 - Серија 5.

Предњи изглед аута у облику клина или грбе, купе са двоје врата па све до задњег дела аута који је био помало висок, чинили су овај ауто веома карактеристичним. Према критикама мишљеника на задњем делу аутомобила између светла позиције је убачена ребраста пластика која је покрила тај део каросерије. Иначе, сам дизајн аутомобила је јако добро примљен.

Дужине 4355мм и 1610мм у ширини и 1380мм у висини BMW Е21 Серије 3 је наставио традицију нове класе. Међуосовинско растојање износило је 2563мм, ширина предњег трапа била је 1364мм а задњег 1377мм. На предњем трапу били су инкорпорирани летва волана за управљање и McPherson огибљење, и независно огибљење на задњој траверзни у облику слова латиничног В који су се качили независно на исту. Серво кочнице са дисковима су постојале на предњим точковима, а на задњим точковима је имао добош кочнице, док једино модел Е21 323 - редни шестак од 2300c³ је поседовао хидрауличке диск кочнице.

У почетку, немачка компанија Getrag је производила мануелни мењач са четири брзине који је био као стандардна опрема у овом возилу. Модел Е21 315, 1981. године је назван као народни ауто, до краја производње је долазио са мењачем од 4 брзине. Мењач од пет брзина такође од Getrag-а био је додатна опрема све до краја 1981. године како са четвороцилиндричним тако и шестоцилиндричним мотором. Крајем 1981 и са почетком 1982. године петостепени мењачи су били уграђивани у сва возила сем модела 315. Модел 323 је у почетку своје производње (1978) имао 4 брзине али убрзо негде око марта 1979. године добио мењач од 5 брзина. Спортски мењач (такозвани контраш са првом брзином доле лево) је такође био додатна опрема и нуђен је само у варијатни возила 318, 320 и 323 (никад у 315 и 316). Алтернативно, купци су се могли определити и за ZF 3HP 22 тро-степени аутоматски мењач који је нуђен искључиво за модел 318 и шестоцилиндричне моторе 320 и 323. Аутоматски мењач никад није нуђен за модел 315 и 316. Треба напоменути да је возило поседовало и клима-уређај све од почетка производње који је био као додатна опрема само за моделе 318, 320 и 323 пошто модели 315 и 316 нису поседовали довољно јак мотор за погон компресора.

Дизајн кокпита Е21 био је обележен као увођење новог концепта, са централном конзолом под углом ка возачу. Ова функција је постала део ентеријера BMW филозофије дуги низ година. Као знак безбедности, све ивице и контролни елементи у унутрашњости били су заобљени и испуњени.

По појављивању Е21, била су доступна 3 модела: 316 са (1,6 литара), 318 (1,8 литара) и 320 (2.0 литара) и сви са BMW-М10 четвороцилиндричним мотором. За јасну визуелну разлику новог модела 320, поседовали су по два светла (укупно 4), док су 316 и 318 поседовали по један округли фар.

Крајем 1975. године представљен је 320I - са М10 мотором и Bosch К-Jetronic системом убризгавања који је пружао 125 коњских снага користећи безоловани бензин средње октанске вредности.

По појављивању на Немачко тржиште основни модел 316 коштао је 13.600DM (немачких марака), 318 је продаван за 14.420 и два модела дволитарског 320 за 15.330 и 17.400DM (немачких марака).

Каснија еволуција и развој[уреди]

Средином 1970-их, BMW је уложиo 110 милиона марака у нови мотор серије, означен као М60, али је касније преименован у М20 при увођењу модела Е30 крајем 1982. 1977. на међународном сајму аутомобила у Франкфурту, BMW је представио своје нове варијанте Е21, са новим мотором од шест цилиндара М20. Четири цилиндра 320 модел је замењен са 320/6, дволитарска верзија М20 мотора. 323i модел је представљен, са 2.3 литара и 143 коњских снага (107KW 145кс), оснаживање за овај аутомобил са максималном брзином од скоро 200km/h. Кочиони систем је такође унапређен, са 323i карактерише диск кочнице на свим точковима.

У међувремену, јавио се јаз у перформансама између 98кс (73KW; 99кс) 318 и нови 320/6 који је испоручивао 122кс (91KW; 124кс). 1979 на 80 годину, четири цилиндра модели су надограђени: 1.8 литарски мотор је ревидиран и ушао је на тржиште као 90КС (67KW, 91КС), карбуратор мотор у 316, а поред Bosch К-Jetronic убризгавање горива за 1,8 литарски мотор подигао 318i са 105кс (78KW, 106кс). Нови модел 315 покреће 75кс (56KW, 76кс) 1.6 литарски мотор М10 се појавио 1981.

Списак доступних модела[уреди]

  • 315: Најекономичније модел уведен на тржиште као реакцијa на другу "нафтну кризу" крајем 1979, са М10 1.6л мотором и једногрлим карбуратором, 75кс (56kW, 76кс). Последњи Е21 се производи и дели производњу са Е30.
  • 316: Оригинални серије 3 основни модел са М10 1.8л мотором, 90кс (67kW, 91кс).
  • 318: Нешто моћнија верзија 98кс (73kW, 99кс) са 1.8 л мотором.
  • 318i: Унапређена верзија 316 карактерише М10 1.8л мотор опремљен Bosch K-Jetronic системом убризгавања, уведен 1979, као наследник карбуратор верзије 318.
  • 320: Истакнути М10 четвороцилиндрични мотор са Solex двогрлим карбуратором (32/32DITA), 109кс (81kW, 111кс).
  • 320i: Унапређенa верзијa од 320 са М10 мотором; Bosch K-Jetronic (LambdaО2) системом за убризгавање горива, 125ks (81kW; 111кс) и диференцијалом са ограниченим проклизавањем као опција.
  • 320/6: Истакнути Нови BMW од 6 цилиндра, М20 2,0л и Solex четворогрли карбуратор; замењује 320/4 M10 из 1979.
  • 320is: 1980/320is за Северну Америку је понудио Recaro спортска седишта, задњи антиролл бар, диференцијал са ограничененим проклклизавањем, фелне са крацима Alpina look, већи пречник предњег антиролбара, спортски трокраки кожни волан, и посебан предњи спортски спојлер.
  • 323i: Са М20 и Bosch K-Jetronic системом за убризгавање горива, 323i је био топ-модел у складу са 143кс (107kW, 145кс) и четири диск серво кочнице. 5-степени мењач овердриве постао стандардан после јануара 1980. Опције укључују серво, контраш спорт 5-степени мењач, диференцијал са ограниченим проклизавањем од 25%.

Варијанте[уреди]

320i за америчко тржиште (САД)
323i салон (УК)
Баур кабрио верзија возила
  • САД тржиште је захтевало различите фарове, у односну на европске и друге извозне верзије.
  • 320i је био доступан за САД тржиште и изузетно се разликовао од европских модела. Одељење за саобраћај - (ДОТ) сачинило је безбедносне прописе - потребне веће бранике, другачије сетове фарова и дот маркери лампе са стране (мачје око).
  • Прилагођавање мотора у сусрет САД регулативи издувних гасова, резултовало је мањим мотором у 320i варијанти (смањен на 1,8л) и мање снаге мотора у односу на европске верзије.
  • Пре него што су имали своје BMW-"M" аутомобилe, постојале су мале европске перформанс компаније као што су Hartge, Alpina и AC Schnitzer које су нудиле своје модификоване тјуниране афтермаркет моделе.
  • Браћа Херберт и Ролф Хартге су започели модификовацију BMW-ова у мањем броју у Мерзиг - Немачка. Око 1971. Херберт Хартге је био укључен у аутомобиле од младости и од 1969. до 1983. био је успешан возач Формуле В трка и тјунинг аутомобила, пре свега BMW-ова.
  • Пошто су модификовани аутомобили од стране перформанс компанија Hartge и Alpina били толико бржи, и далеко више спортски него америчка верзија, они су били доступни углавном богатим људима и неколико мањих предузећа.
Hartge H3 323i
  • У касним 70-им - раних 80-их, Hardge је понудио два модела Е21: Hardge H3 323i и 335i H3S.
  • Први Е21 Hardge H3 323i: многи од њих су направљени према специфичним захтевима купца. Користећи модификоване делове Hardge нуди у продаји брошуре и каталоге. Опције о променама укључују разне измене каросерије, модификовани 2.3л M20 мотор 180кс (134kW), избор у 5 брзина преноса: "економски", који је био стандардни петостепени менјач са H брзинама са првом брзином горе и петом горе, и "контрашем" (спортским мењачом) са својим првом брзином доле лево. Hardge је понудио i однос у степену преноса у задњем диференцијалу за побољшање перформансе на отвореном путу, планинске вожње, на стази... Тако су односи у диференцијалима долазили до 4:71.
  • Други Е21 модел је чудовиште Hardge H3S 335i. За ово Hardge je модификовао 6 цилиндара 3.5л мотор пресађен из БМW-a 635csi. Ово мотор је производио 205кс (153kW) где је постојала редукција у снази. Мотор 3.5л заједно са Е21 каросеријом је мањи и лакши од серије 6 и 7, ово прелази те границе исте шасије и било је неопходно да се смањи снага мотора за 13кс како би добили одобрење за употребу возила. Године 1982, захваљујући глави, вентилима, брегастој осовини и издувној грани, специфичне снаге су достигле врхунац од 240кс и максималне брзине од 240km/h који је лансирао овај ауто од 0-100км за 5.97 секунди.
  • H3S имао је имао две опције за пренос, оба мануелна 5-степена менјача. Први је био из BMW 735 са конвенционалном првом брзином до врха и дуже односе у брзинама. Други је био извођење контраш мењача у спорт верзији 635csi са својом првом брзином доле лево као и кратке прелазак између зупчаника за брже убрзање.
  • Оба модела су понудили обиље могућности за прилагођавање са разним прибором, укључујући и додатне инструменте, предња и задња седишта у кожи, разни дезени тканина у комбинацији са кожом, или посебне пресвлаке, електронске ретровизоре, Hardge амблем, суспензија која је у већини случајева била Bilstein B6 sport или Koni, спуштене опруге - напред 60;позади 40, издувна грана на мотору (плетенице), издувни лонци, мотор, алу фелне, кочнице, диференцијал са хлађењем, и друге опције доступне у Hardge каталозима. Иако је BMW завршио производњу модела Е21 1983, Hardge је наставио да нуди делове у својим брошурама за Е21 и после 1989.
Алпина B6
  • Alpina је понудила B6 2.8. Представљен 1978, он је произвеђен од марта 1978 до јануара 1983. Само 533 модела је направљено. B6 2.8 је пресадио 2,8л М30 мотор од 528i модела у 323i. Алпина je опремљенa кованим Маhle клиповима, модификовање коморе за сагоревање, и користи Zenitov систем за убризгавање горива. Ове модификације су подигле снагу мотора од 177кс на око 200кс.
  • Кабриолет конверзије понудила је Karosserie Baur GmbH, на основу редовних Е21 модела. Кабриолет конверзија је била састављена од Тарга крова и независног задњег платненог крова. Производња Баур-а почела је 1978, а продавано је преко BMW дилерске мреже. Сви кабриолети су били под BMW гаранцијом. Укупно 4.595 возила су произведена пре него што производња завршена августа 1981.

Е21 и Група 5[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Извори[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Спољашње везе[уреди]