Behenska kiselina
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Behenska kiselina | |
|---|---|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Behenska kiselina; 1-Dokosanoinska kiselina; n-Dokosanoinska kiselina, n-Dokosanoat, Glikon B-70, Hidrofolna kiselina 560, Hidrofol 2022-55, Histren 5522, Histren 9022, Prifrak 2989, C22:0 (Lipidni brojevi) |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 112-85-6  |
| PubHem | 8215 |
| HemPauk | 7923 |
| EINECS broj | |
| KEGG | |
| ChEBI | 28941 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C22H44O2 |
| Molarna masa | 340.58 g mol−1 |
| Agregatno stanje | Belo-žuti kristali ili prah |
| Tačka topljenja |
80.0 °C[1] |
| Tačka ključanja |
306 °C |
| Opasnost | |
| NFPA 704 |
 1
1
0
|
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Behenska kiselina (dokosanoinska kiselina) je normalna karboksilna kiselina. Ona je zasićena masna kiselina sa formulom C21H43COOH.
Izvori[уреди]
Ona je glavna komponenta (9%) behenola (ili behenovog ulja), koje se ekstrahuje iz semena drveta Moringa oleifera. Ona je dobila ime po persijkom mesecu bahman, tokom koga se korenje ovog drveta žanje.[2]
Behenska kiselina je takođe prisutna u nekim drugim uljima, uključujući ulje iz uljane repice i kikirikija[3]
Vidi još[уреди]
Reference[уреди]
- ^ „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. 2001. DOI:10.1351/pac200173040685.
- ^ History and Nomenclature
- ^ USDA Scientists Find Treasure in Peanut Skins.
|
||||||||||||||||||||
