Biliverdin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Biliverdin
Identifikacija
CAS registarski broj 114-25-0 YesY
PubChem[1][2] 5353439
DrugBank DB02073
KEGG[3] C00500
ChEBI 17033
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C33H34N4O6
Molarna masa 582.65 g mol−1
Tačka topljenja

>300

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Biliverdin je organsko jedinjenje, koje sadrži 33 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 581,638 Da.[4][5]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 7
Broj donora vodonika 5
Broj rotacionih veza 11
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 4,3
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) -7,6
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 160,9

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs“. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035-41. DOI:10.1093/nar/gkq1126. PMC 3013709. PMID 21059682. 
  5. ^ Nucleic Acids Res (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets“. Nucleic acids research 36 (Database issue): D901-6. DOI:10.1093/nar/gkm958. PMC 2238889. PMID 18048412. 
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]