Boran

Model borana, BH₃, koji je visoko reaktivan.

BH₃ formira dimeri diboran, B₂H₆.

U hemiji, boran je hemijsko jedinjenje bora i vodonika. Borani obuhvataju veliku grupu jedinjenja sa opštom formulom B_xH_y. Ta jedinjenja se ne javljaju u prirodi. Mnogi borani se lako oksiduju u kontaktu sa vazduhom, neki burno. Osnovni član BH₃ se zove boran. On je poznat samo u gasovitom stanju. On se dimerizuje da formira diboran, B₂H₆. Veći borani se sastoje od klastera bora koji su poliedarski, neki od njih postoje kao izomeri. Na primer, izomeri B₂₀H₂₆ su bazirani na fuziji dva desetoatomna klustera.

Najvažniji borani su diboran B₂H₆, pentaboran B₅H₉, i dekaboran B₁₀H₁₄. Razvoj hemije bor hidrida je omogućio razvoj novih eksperimentalnih tehnika i teoretskih koncepta. Bor hidridi su studirani kao potencijalna goriva za raketa i za automobilsku primenu.

Tokom zadnjih nekoliko dekada, doseg hemije bor hidrida je porastao da obuhvati atome osom bora, kao što je ugljenik u karboranima i metali u metalboranima, gde je jedan ili više atoma bora zamenjen metalnim atomima.

Literatura

• Fox, Mark A.; Wade, Ken (2003). „Evolving patterns in boron cluster chemistry“. Pure Appl. Chem. 75 (9): 1315–1323. DOI:10.1351/pac200375091315. 
• Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
• Cotton F. Albert, Wilkinson Geoffrey, Murillo Carlos A, Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.