Bradikinin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bradikinin
Identifikacija
CAS registarski broj 58-82-2 YesY
PubChem[1][2] 439201
ChemSpider[3] 388341 YesY
MeSH Bradykinin
IUPHAR ligand 649
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C50H73N15O11
Molarna masa 1060.21

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Bradikinin je peptid koji uzrokuje proširivanje (dilaciju) krvnih sudova, i time snižava krvni pritisak. Klasa lekova zvanih AKE inhibitori, koja se koriste za snižavanje krvnog pritiska, povišava koncentraciju bradikinina (inhibiranjem njegove degradacije) čime se dodatno snižava krvni pritisak. Bradikinin dejstvuje na krvne sudove putem oslobađanja prostaciklina, azot oksida, i endotel-izvedenog hiperpolarišućeg faktora.

Struktura[уреди]

Bradikinin je fiziološki i farmakološki aktivan peptid kininske grupe proteina. On se sastoji od devet aminokiselina. Strukturna sekvenca bradikinina je: Arg - Pro - Pro - Gly - Phe - Ser - Pro - Phe - Arg. Njegova empirijska formula je: C50H73N15O11.

Sinteza[уреди]

Bradikinin proizvodi kinin-kalikreinski sistem proteolitičkim razdvajanjem njegovog kininogenog prekursora, kininogen visoke-molekulske-težine (HMWK ili HK), enzimom kalikrein.

Metabolizam[уреди]

Kod ljudi, bradikinin razlažu tri kininaze: angiotenzin-konvertujući enzim (ACE), aminopeptidaza P (APP), i karboksipeptidaza N (CPN), koje razdvajaju peptid na pozicijama 7-8, 1-2, i 8-9, respektivno[4][5]

Fiziološka uloga (Funkcija)[уреди]

Efekti[уреди]

Bradikinin je potentan endotel-zavisni vazodilatator, koji uzrokuje kontrakciju ne-vaskularnih glatkih mišića, povećava vaskularnu permeabilnost i učestvuje u mehanizmu bola. Bradikinin takođe izaziva izlučivanje natrijuma u urinom delovanjem bubrega, čime se umanjuje krvni pritisak.

Bradikinin povišava unutrašnje nivoe kalcijuma u neokortikalnim astrocitima stimulišući ih da otpuste glutamat.[6]

Postoje trvrdnje da je bradikinin uzrok suvog kašlja kod nekih pacijenata koji koriste inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (AKE). Ovo otporni kašalj je najčešći uzrok za zaustavljanje terapije ACE inhibitorima. U tom slučaju angiotenzin II antagonisti su sledeća linija lečenja.

Prekomerna aktivacija bradikinina se smatra da ima ulogu u retkoj bolesti zvanoj nasledni Angioedem.[7]

Receptori[уреди]

  • B1 receptor (ili bradikininski receptor B1) je izražen samo kao posledica povrede tkiva, i smatra se da ima ulogu u hroničnom bolu. Uloga ovog receptora u inflamaciji je bila studirana.[8]. Nedavno je bilo pokazano da kinin B1 receptor regrutuje neutrofile putem produkcije hemokina CXCL5. Endotelne ćelije su bile opisane kao potentni izvori tog B1 receptor-CXCL5 puta.[9]
  • B2 receptor je konstitutivno izražen i učestvuje u bradikininovoj vazodilatornoj ulozi.

Kinin B1 i B2 receptori pripadaju familiji (G protein spregnutih receptor).

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Dendorfer A, Wolfrum S, Wagemann M, Qadri F, Dominiak P (May 2001). „Pathways of bradykinin degradation in blood and plasma of normotensive and hypertensive rats“. American Journal of Physiology. Heart and Circulatory Physiology 280 (5): H2182–8. PMID 11299220. 
  5. ^ Kuoppala A, Lindstedt KA, Saarinen J, Kovanen PT, Kokkonen JO (April 2000). „Inactivation of bradykinin by angiotensin-converting enzyme and by carboxypeptidase N in human plasma“. American Journal of Physiology. Heart and Circulatory Physiology 278 (4): H1069–74. PMID 10749699. 
  6. ^ Parpura et al.. „Glutamate-mediated astrocyte−neuron signalling“. Nature 1994. 
  7. ^ Bas M, Adams V, Suvorava T, Niehues T, Hoffmann TK, Kojda G. (2007 Aug). „Nonallergic angioedema: role of bradykinin“. Allergy 62 (8): 842-56. 
  8. ^ Peter G. McLean et al. (2000). Article „Association between Kinin B1 Receptor Expression and Leukocyte Trafficking across Mouse Mesenteric Postcapillary Venules“. The Journal of Experimental Medicine. 
  9. ^ J Duchene et al. (2007). „A Novel Inflammatory Pathway Involved in Leukocyte Recruitment: Role for the Kinin B1 Receptor and the Chemokine CXCL5“. The Journal of Immunology. 

Spoljašnje veze[уреди]


Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).