CX3CL1

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hemokin (C-X3-C motiv) ligand 1
Dostupne strukture
1b2t, 1f2l
Identifikatori
Simboli CX3CL1; NTN; ABCD-3; C3Xkine; CXC3; CXC3C; NTT; SCYD1; fractalkine; neurotactin
Vanjski ID OMIM601880 MGI1097153 HomoloGene2251 GeneCards: CX3CL1 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE CX3CL1 823 at tn.png
PBB GE CX3CL1 203687 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 6376 20312
Ensembl ENSG00000006210 ENSMUSG00000031778
UniProt P78423 Q8C9Y1
RefSeq (mRNA) NM_002996 NM_009142
RefSeq (protein) NP_002987 NP_033168
Lokacija (UCSC) Chr 16:
55.96 - 55.98 Mb
Chr 8:
97.66 - 97.67 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

CX3CL1, hemokin (C-X3-C motiv) ligand 1, je veliki citokin protein sa 373 aminokiseline. On sadrži više domena. Ovo je jedini član CX3C hemokin familije. On je poznat pod imenima fraktalkin (kod ljudi) i neurotaktin (kod miševa).[1][2] Polipeptidna struktura CXC3L1 se razlikuje od tipične strukture drugih hemokina. Na primer, razmak između karakterističnih N-terminalnih cisteina je različit; postoje tri aminokiseline između inicijalnog para cisteina u CX3CL1, koji se ne javljaju u CC hemokinima. Postoji samo jedna aminokiselina u tom segmentu CXC hemokina. CX3CL1 se proizvodi kao dugački protein (sa 373 aminokiseline kod ljudi) sa produženim poput mucina stablom i hemokin domenom na vrhu. Mucinu-slično stablo dozvoljava mu da se veže na površinu pojedinih ćelija. Rastvorna (90 kD) verzija ovog hemokina takođe je bila primećena. Rastvorni CX3CL1 je potencijalni hemoatraktant T ćelija i monocita, dok hemokin vezan za ćeliju promoviše snažnu adheziju leukocita na aktivirane endotelne ćelije, gde je on prvenstveno izražen.[2] CX3CL1 izaziva svoje adhezivne i migratorne funkcije putem interakcija sa hemokin receptorom CX3CR1.[3] Njegov gene je lociran na ljudskom hromozom 16 zajedno sa nekim CC hemokinima poznatim kao CCL17 i CCL22.[2][4][5]

Reference[уреди]

  1. ^ Pan et al. (1997). „Neurotactin, a membrane-anchored chemokine upregulated in brain inflammation“. Nature 387: 611-617. 
  2. ^ а б в „A new class of membrane-bound chemokine with a CX3C motif“. Nature 385: 640-644. 1997. 
  3. ^ Imai et al. (1997). „Identification and molecular characterization of fractalkine receptor CX3CR1, which mediates both leukocyte migration and adhesion“. Cell 91: 521-530. 
  4. ^ Nomiyama et al. (1998). „Human chemokines fractalkine (SCYD1), MDC (SCYA22) and TARC (SCYA17) are clustered on chromosome 16q13. Cytogenet“. Cell Genet 81: 10-11. 
  5. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ed. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 

Literatura[уреди]