Call of Duty 2

Call of Duty 2
Развио	Инфинити Вард (енгл. Infinity Ward), Аспир Медија (енгл. Aspyr Media)
Дистрибутер(и)	Активижн (енгл. Activision), Конами (енгл. Konami) ()
Датум(и) објављивања	25. октобар 2005.
Жанр(ови)	Пуцачина из првог лица
Платформе	Мајкрософт Виндоуз, Xbox 360, Мобилни телефон, Mac OS X, Windows Mobile
Медијум	CD, DVD
Потребне спецификације система	Windows XP 1.4 GHz Процесор 256 MB RAM 8x CD-ROM 64 MB компитабилна Видео карта DirectX 9.0 компитабилна 16-bit Звучна карта 4 ГБ Слободне меморије
Начин контроле	Тастатура, миш, џојстик
Претходник	Call of Duty

Call of Duty 2 је рачунарска симулација историјијских догађаја у Другом свјетском рату. InfinityWard је направила игрицу, а компанија Activision је пустила у продају. 25. октобра 2005. Call of Duty 2 је пуштен у продају за оперативни систем Мајкрософт виндоуз, а 15. новембра 2005. за играчку конзолу Xbox 360 на европском и америчком тржишту. Временом су се јављале верзије направљене за разне мобилне телефоне и друге уређаје.

Call of Duty 2 је пуцачина из првог лица. Играч може носити две пушке, димне бомбе и бомбе. Може да хода, трчи, чучне, легне и да прескаче неке ниже препреке, као што су ровови и рушевине. У оријентацији помаже мали компас који се налази у доњем левом углу. На компасу се посебним симболима означавају циљеви мисије (жута звезда), саборци (живи-зелене стрелице, мртви-беле стрелице) и непријатељи који су скоро пуцали (црвене тачке). Играч, такође, има и двоглед који му може доста помоћи, посебно у неким мисијама у Африци. На неким местима играч може користити тенкове и џипове.

Када је играч повређен екран поцрвени, па мора наћи неки заклон гдје ће сачекати да се опорави или ће у противном умрети. Call of Duty 2 се разликује од свог претходника, јер не постоје кутије прве помоћи које могу да обнове енергију. Ако бомба падне у близини играча, помаже бела стрелица која показује гдје се налази бомба.

Игра

Кампања

Кампања се састоји од поједниачних борби које су тематски повезане у 3 целине.

Совјетски Савез

Игра почиње задацима у СССР-у. Играч преузима улогу Василија Козлова и води га кроз битку за Москву . Након тога следе мисије у битци за Стаљинградтоком 1942. и 1943.године. Играчу заповести издаје командант Дмитриј Волски.

Уједињено Краљевство

Друга фаза су борбе у северној Африци и Француској. Лик који играч води зове се Џон Дејвис и члан је 7. оружане дивизије. Одмах у почетку ова кампања ставља играча у битку код Ел Алмејна. Занимљивост у вези кампање са Британцима је то што играте и с другим ликом, Дејвидом Велшом, у тенковској бици у Либији командујући тенком типа Крусејдер. Потом наставља кампању са Џоном Дејвисом у ослобађању Туниса и града у Француској Кана.

Америка

У трећој фази игре играч преузима улогу маринца Била Тејлора који учествује у искрцавању у Нормандији. Након тога, Американци крећу у напад на немачке артиљеријске батерије и покушавају зауствити масивну немачку контраофанзиву и играчев задатак је да освоји Коту-400.

Последња битка прелаз преко Рајне. Американци покушавају да пређу у Немачку преко Рајне и да је коначно окупирају. Та мисија је занимљива јер играч од самог старта је под паљбом. Након преласка Рајне игра се углавном у граду. Последњи задатак је да уништите 2 немачка тенка.

Режим за више играча

Сваки мултиплејер сервер може имати максимално 64 играча. Играчи се међусобно повежу путем неког од сервера или путем локалне мреже. У мултиплејер је стављено 13 званичних мапа од којих су три узете из оригиналног Call of Duty серијала. Касније су прављене многе нове мапе како би задржале старе играче и привукле нове. Изашле су три серије екстра пакета мапа Bonus Pack, Skirmish Pack, и Invasion Pack.

Данас се Call of Duty 2 мултиплејер сматра једном од најпопуларнијих игрица на интернету, па се због тога организују и разна такмичења на којим се играчи упознају међусобно и што је најважније такмиче у борбама.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Call of Duty 2

• Official website
•  IMDb  „Call of Duty 2 “ на IMDb ((en))