Карл фон Лине
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
| Карл фон Лине | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 23. мај 1707. |
| Место рођења | Росхуљт (Шведска) |
| Датум смрти | 10. јануар 1778. |
| Место смрти | Хамарби (Шведска) |
| Рад | |
| Поље | биологија |
| Познат по | увођењу биномијалне номенклатуре |
Карл фон Лине (шве. Carl von Linné; 23. мај 1707 — 10. јануар 1778) је био шведски природњак и научник. Оснивач је систематике, биолошке дисциплине. Све биљке и животиње је сврстао у категорије по сличностима, и то: врста -> род -> породица -> ред -> класа -> тип -> царство. Увео је биномијалну номенклатуру, по којој се назив сваке врсте састоји из две речи: назива рода и описа врсте. Оснивач је природњачког музеја у Упсали и први председник Шведске академије наука.
Биографија [уреди]
Живот овог великог Швеђанина и уједно Европљана био је омеђен датумима 23. маја 1707. и 10. децембра 1778. За ових нецелих 70 година чистог времама стигао је овај човек више него да споји кратицу свог имена оно посветно „Л“ за имена биљака и животиња. Његово научно дело је било много пута сваког века много пута пребирано и вредновано. Он је био човек чији живот није протекао глатко, био је пун разних неразумевања и обичних људских догађања.
Требао је у ствари да се зове Бенгстон, као и његов отац Нилс Бенгстон. Код Бенгстонових је било уобичајено да се у свакој генерацији један од синова посвети пастирском раду- свештеника.. Ишло је о стари сеоски род и требало је да син који буде свештеник изабере ново име. Отац Карла примио је име Линеус, скраћено Лине. Када то не би било можда бисмо писали уместо Роса алба Линеус- Роса алба Бенгстон.
Већ као четворогодишње дете мали Карл је знао све биљке у околини да именује и цео ред њих је гајио у очевој башти, укључујући и плевље тако да му је то отац морао да забрани. Такође је забележено да уколико није било начина да се другачије дрека малог детета утиша мајка му је дала у руке неку биљку што би га утишало. У школи је напредовао само у предметима које је волео и у реторици, моралу, метафизици, теологији, грчком, хебрејском је пропадао, а најбољи у разреду је био у математици и физици. Језици му обично нису ишли. Није му пошло за руком и после каснијих боравака да научи ни енглески ни холандски а није говорио ни немачки и поред шветског служио се латинским језиком али ни то није било тако славно. Говорио је да ће рађе да поднесе ударања по глави од стране граматичара него од стране природе. После две године у гимназији је било његовом оцу предложено да га извади из школе и да да да се изучи неком од заната. Тако је Карл путовао у даљем учењу код месног кројача. Како је његов отац постао болестан зауставио се у код месног физичара односно лекара Ротмана по некакав лек и пожалио се на сина који је предавао на гимназији и познавао је Карла који је преузео бригу около Карковог образовања и припремао га је за студије на универзитету. Може се рећи да је Карла открио управо Ротман.
На универзитетско образовање у Лунду Лине није имао довољно средстава. Опет је помогао Ротман и на његову реч га је на храну и стан примио професор доктор Стобе. Овај је познао таленат Линеа и убрзо му је предао део своје клијентеле јер је он управо почео да студира али као се шведска медицина одигравала искључиво на кореспонденцији Лине није имао читак рукопис и морало се од тога одустати он је напрости жврљао. После првих празника он се није вратио у Лунд и студији је наставио у славнијој Упсали. Но ту је упао у финансијске тешкоће. Ту се упознао са Олаф Целзиусем ботаничарем који је познао Линеов таленат и узео га на стан и храну.
По заслузи Целзиуса могао је Лине не само да студира у хербаријумима већ је добио ка диспозицији целу библиотеку и ту се упознао са списом француског ботаничара Ваиланда који говори полу биљака значи о тада значајно револуционарним стварима. Запрашивање је до тада било сматрано за споредну ствар. Лин је тада дошао на идеју да би биљке могле да се сложе на основу полних органа биљака. Од тога доба сви његови погледи су се усредсређивали на цветове биљака и почео је да се рађа један од најзначајнијих изума и доприноса за науку. Он је још као студент имао предавања која су била јако посећена а затим му је била поверена на управу и упсалска ботаничка башта. Парадоксално је било то што се пре само неког времена Лине трудио да добије место баштована. То да на универзитету предаје студент сматало је доктору Нилсу Росену који је загорчавао тако Линеу живот да се овај пријавио на експедицију у Лапонију.
Свој пут је почео на коњу а затим је дошао пешке до поларног круга. Постепено је проникао све до Северног мора и само чудом није погинуо. Јео је рибу коју је сам ловио и запијао је то млеком од собова а хлеб и со је имао само јако ретко. Најгори се били облаци инсеката тако да је морао да носи мараме да их не би удисао. Као први човек је тако проучио фауну и флору на северу и донео је врло цењени материјал о Лапонцима. Када је донео своја запажања у упсалско природњачко друштво постао је један од њихових чланова.
Од 1733. опет је наставио да предаје о ботаници али га је професор Росен тужио пред академским сенатом да предаје а нема докторат. Сенат је Линеу забранио да предаје. Тако је Лине који је о себи говорио да је мали али дивљи по нарави сангвиник и колерик једног дана по Упсали прогонио са мачем професора Росена којег је желео да прободе и сморио га је и спасио само Олаф Целзиус да не испуни своју намеру у томе.
Одбрана доктората је била врло скупа ствар Један пријатељ, бискуп Боровариус предложио му је да се ожени и да као свадбени дар добије ово плаћање. Ова идела му се толико свидела да је затражио руку кћерке доктора Мореа и са помоћу коју је добио на име поклона за венчање могао је да иде у Амстердам где је намеравао да докторира. Путем се зауставио у Хамбургу где су били не само лепе баште већ и природностне збирке а постао је обљубљен у круговима учених друштава. Ту се упознао и са грдоначелником чији је брат поседовао седмоглаво чудовиште за које је Лине утврдио да се ради о превари и да ова препарирана животиња има чељусти од ласица и са чиме се он није тајио што је изазвало гнев градоначелника и спасило га је само брзо бекство преко ноћи из града од њихових освета.
Докторат је одбранио 1735. године. У Холандији је такође публиковао и цео ред својих основних радова којим је проникао у научни свет где наилази и на осуде и неразумевања и тако је један петровградски професор Линеа окривио да су његови радови сексуални и да лоше утичу на омладину и ђаке у школи. Лине се вратио у Шведску као славан али га ту нико више није познавао и говори се да му нико ту не би поверио ни пса. Писао је свом професору у Гетинген који му је у истом моменту понудио своје место професора у славној тамо ботаничкој башти. Овај предлог је закаснио јер је дуго времена требало да би стигла поштом до њега са куририма у трајању од девет месеци. Лине је основао лекарску праксу у пракси са доста куриозитета као венеоролошко саветовалиште. То су били можда последњи несретни дани за њега. Када је 1741. године оболела шведска краљица Луиса Улрика успело му је да је излечи и тако је постао дворски лекар. Те исте године сусрело се чест предузимљивих људи између којих и Лине и основало је Стокхолмску академију наука на чијем првом заседању је изабран председника а убрзо затим и за ректора упсалског универзитета. Као први научник добио је одликовање реда Северне звезде и био је примљен за члана лондонског краљевског друштва. Добио је повишење у племиће и почео је да се потписује као Де- фон Лине. Његов грб је имао три поља – црно, зелено и црвено и у сваком је била круна и изнад сваке стилизована биљка у његову част Линеа бореалис. Од 1758. године је Лине живео на свом имању у Хамарбиу где је такође 10. децембра 1778. године и умро. Са изнимком Шекспира и Спинозе нико није на мене тако утицао као Лине, рекао је Јохан Волфганг Гете.
Спољашње везе [уреди]
Biographies
- Biography at the Department of Systematic Botany, University of Uppsala
- Biography at The Linnean Society of London
- Biography from the University of California Museum of Paleontology
Resources
- The Linnaeus Apostles
- The Linnean Collections
- The Linnean Correspondence
- The Linnaean Dissertations
- Linnean Herbarium
- The Linnæus Tercentenary
Other
- Scientists and Mathematicians on Money: Linneaus is featured on the 100 Swedish Krona banknote.
- Linnaeus was depicted by Jay Hosler in a parody of Peanuts titled: Good ol' Charlie Darwin
- Stained glass depiction of Linnaeus at the All Saints' Chapel in Sewanee: The University of the South.
- Ginkgo biloba tree at the University of Harderwijk, said to have been planted by Linnaeus in 1735.
- The 15 March 2007 issue of the Journal Nature featured a picture of Linnaeus on the cover with the heading "Linnaeus's Legacy" and devoted a substantial portion to items related to Linnaeus and Linnaean taxonomy.
- Woodward Park in Tulsa, Oklahoma has a section called the Linnaeus Teaching Gardens which features a large bronze statue of Linnaeus [1] [2] [3]
