Chromalveolata

Из Википедије, слободне енциклопедије
Chromalveolata
горе: хаптофита и силикатне алге доле, мрка алга Macrocystis, оомицета и криптофита
горе: хаптофита и силикатне алге
доле, мрка алга Macrocystis, оомицета и криптофита
Систематика
домен(а): Eukaryota
царство: Chromalveolata
Cavalier-Smith, 1998
раздели

Alveolata Cavalier-Smith, 1991
Cryptophyceae Pascher, 1913
Haptophyta Hibberd, 1976
Heterokonta Cavalier-Smith, 1986

Екологија таксона

Chromalveolata је монофилетска група протиста, предложена од стране Томаса Кавалије-Смита 1998. године. Нема дефинисан статус таксономске категорије, али се може сматрати једним од царстава протиста. Први представник ове групе (заједнички предак данашњих група) био је хетеротрофни једноћелијски протист са два бича, који је секундарно ендосимбиотски „прихватио" ћелију црвених алги као хлоропласт. Филогенетски посматрано, најсроднија група хромалвеолатама је Archaeplastida, а затим следе Rhizaria и Excavata, као и мале групе Apusozoa и Centrohelida.

Савремене групе (раздели?) хромалвеолата су:

Међу њима, поједине групе су секундарно изгубиле пластиде и способност фотосинтезетрепљари, оомицете (водене „гљиве") и Goniomonadales.

Морфолошке карактеристике[уреди]

Заједничке морфолошке карактеристике за кладу хромалвеолата су малобројне. Као такве могу се сматрати само:

  1. присуство целулозе у већини ћелијских зидова
  2. заједничко порекло хлоропласта

Свака од група има засебне морфолошке карактеристике, које се не јављају у другим групама. Тако, алвеолате поседују алвеоле у ћелијској мембрани, хаптофите поседују хаптонему, хетероконтне алге поседују два различита бича, а криптофите ејектозоме.

Систематика[уреди]

Група Chromalveolata се према најсавременијем систему класификације[1] дели на следећи начин:

надраздео Alveolata Cavalier-Smith, 1991
Dinozoa Cavalier-Smith, 1981
Apicomplexa Levine, 1980
Ciliophora Doflein, 1901
Incertae sedis Alveolata
класа Cryptophyceae Pascher 1913, emend. Schoenichen, 1925 [syn. раздео Cryptophyta Cavalier-Smith, 1986]
Cryptomonadales Pascher, 1913
Goniomonadales Novarino and Lucas, 1993
раздео Haptophyta Hibberd, 1976
Pavlovophyceae Cavalier-Smith, 1986
Prymnesiophyceae Hibberd, 1976
раздео Heterokonta Cavalier-Smith, 1986
Actinophryidae Claus, 1874
Bacillariophyta Haeckel, 1878
Bicosoecida Grassé, 1926
Bolidomonas Guillou and Chrétiennot-Dinet, 1999 (Bolidophyceae Guillou et al., 1999)
Chrysophyceae Pascher, 1914
Dictyochophyceae Silva, 1980
Eustigmatales Hibberd, 1981
Hyphochytriales Sparrow 1960
Labyrinthulomycetes Dick, 2001
Opalinata Wenyon, 1926
Phaeophyceae Hansgirg, 1886
Pelagophyceae Andersen and Saunders, 1993
Peronosporomycetes Dick, 2001
Phaeothamniophyceae Andersen and Bailey, 1998
Pinguiochrysidales Kawachi, Inouye, Honda, O’Kelly, Bailey, Bidigare, and Andersen, 2003
Raphidophyceae Chadefaud, 1950
Schizocladia Kawai, Maeba, Sasaki, Okuda, and Henry, 2003
Synurales Andersen, 1987
Xanthophyceae Allorge, 1930

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  1. ^ Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x )
  • Archibald, J. M. & Keeling, P. J. 2002. Recycled plastids: a "green movement" in eukaryotic evolution. Trends Genet. 18: 577-584.
  • Cavalier-Smith, T. 1999. Principles of protein and lipid targeting in secondary symbiogenesis: Euglenoid, dinoflagellate, and sporozoan plastid origins and the eukaryote family tree. J. Eukaryot. Microbiol. 46: 347–66.
  • Fast, N. M., Kissinger, J. C., Roos, D. S., & Keeling, P. J. 2001. Nuclear-encoded, plastid-targeted genes suggest a single common origin for apicomplexan and dinoflagellate plastids. Mol. Biol. Evol. 18: 418-426.
  • Harper, J. T. & Keeling, P. J. 2003. Nucleus-encoded, plastid-targeted glyceraldehyde-3-phosphate dehydrogenase (GAPDH) indicates a single origin for chromalveolate plastids. Mol. Biol. Evol. 20: 1730-1735.