Ciklooktan
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Ciklooctani | |
|---|---|
 |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 292-64-8  |
| PubHem | 9266 |
| HemPauk | 8909 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C8H16 |
| Molarna masa | 112,21 g/mol |
| Gustina | 0,834 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
14.59 °C |
| Tačka ključanja |
149 °, |
| Rastvorljivost u vodi | 7,90 mg/L |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodne Cikloalkan | Cikloheptan |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Ciklooktan je cikloalkan sa molekulskom formulom (CH2)8.[1] On je jednostavni bezbojni ugljovodonik. On je takođe referentno jedinjenje za jedinjenja sa zasićenim osmočlanim prstenom.
Konformacija [уреди]
Konformacije ciklooktana su ekstenzivno izučavane koristeći računarske metode. Kada-stolica konformacija (I) je najstabilnija forma.[2][3] Konformacija krune[4] (II) je malo manje stabilna. Među mnogim jedinjenjima koja zauzimanju konformaciju krune (strukturu II) je S8, elementarni sumpor.
 |
|
 |
 |
|
|
|
Reference [уреди]
- ^ Mackay, Donald (2006). Handbook of Physical-chemical Properties and Environmental Fate for Organic Chemicals. CRC Press. стр. 258. ISBN 1-56670-687-4.
- ^ Hendrickson, James B. (1967). „Molecular Geometry V. Evaluation of Functions and Conformations of Medium Rings“. Journal of the American Chemical Society 89 (26): 7036–7043. DOI:10.1021/ja01002a036
- ^ Dorofeeva, O.V.; Mastryukov, V.S.; Allinger, N.L.; Almenningen, A. (1985). „The molecular structure and conformation of cyclooctane as determined by electron diffraction and molecular mechanics calculations“. The Journal of Physical Chemistry 89 (2): 252–257. DOI:10.1021/j100248a015 Приступљено 2008-02-05.
- ^ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "crown conformation". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
|
|||||
