Ciklopentan
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Ciklopentan | |
|---|---|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | pentametilen |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 287-92-3  |
| PubHem | 9253 |
| HemPauk | 8896 |
| ChEBI | 23492 |
| RTECS | GY2390000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C5H10 |
| Molarna masa | 70,1 g/mol |
| Agregatno stanje | prozirna, bezbojna tečnost |
| Gustina | 0,751 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
−94 °C |
| Tačka ključanja |
49 °C, 322 K, 120 °F |
| pKa | ~45 |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodna jedinjenja | ciklopropan, ciklobutan, cikloheksan |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Ciklopentan je veoma zapaljiv aliciklični ugljovodonik sa hemijskom formulom C5H10. On sadrži prsten sa pet atoma ugljenika, svaki od kojih je vezan za dva atoma vodonika iznad i ispot ravni. Ciklopentan je bezbojna tečnost sa mirisom sličnom benzinu. Njegova tačka topljenja je −94 °C, a tačka ključanja 49 °C. Ciklopentan pripada klasi cikloalkana.[1][2]
Reference [уреди]
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- ^ Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882.
|
|||||
