Ciklopropan
| Ciklopropan[1] | |
|---|---|
 |
 |
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 75-19-4  |
| PubHem | 6351 |
| HemPauk | 6111 |
| KEGG | |
| ChEBI | 30365 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C3H6 |
| Molarna masa | 42,08 g/mol |
| Gustina | 1,879 g/L (1 atm, 0 °C) |
| Tačka topljenja |
-128 °C, 145 K, -198 °F |
| Tačka ključanja |
-33 °C, 240 K, -27 °F |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | External MSDS |
| Opasnost u toku rada | Visoko zapaljiv zagušljiv gas |
| NFPA 704 |
 4
1
0
|
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Ciklopropan je cikloalkanski molekul sa molekulskom formulom C3H6, koji se sastoji od tri atoma ugljenika vezana u prsten. Svaki atom ugljenika je vezan za dva atoma vodonika. Ciklopropan i propen imaju istu molekulsku formulu ali se razlikuju po strukturi. Oni su strukturni izomeri.[2][3]
Veze između atoma ugljenika ciklopropana su znatno slabije od tipične veze. Njihova reaktivnost je slična ili veća od alkena. Bajerova teorija naprezanja pruža objašnjenje. Angularno naprezanje zbog uglova od 60° između atoma ugljenika (što je znatno manje od normalnog ugla od 109.5° za veze između atoma sa sp3 hibridizovanim orbitalama) redukuje energiju veza između ugljenika, čineći ovaj molekul reaktivnijim od drugih cikloalkana poput cikloheksana i ciklopentana. Molekul takođe ima torziono naprezanje usled eklipsne konformacije njegovih vodonika.
Reference [уреди]
- ^ Merck Index, 11th Edition, 2755.
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.
Spoljašnje veze [уреди]
|
|||||
