Мишјакиње

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Coliiformes)

Мишјакиње
Временски распон:
Палеоцен - холоцен, 62.5–0 Ma[1]
Плаволеђа мишјакиња (Urocolius macrourus)
Плаволеђа мишјакиња
(Urocolius macrourus)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Кладус: Coraciimorphae
Ред: Coliiformes
Murie, 1872
Породица: Coliidae
Swainson, 1837
Родови

Colius
Urocolius
Masillacolius (фосил)
Oligocolius (фосил)
Primocolius (фосил)

Мишјакиње (лат. Coliiformes) су ред птица који нема ближе сроднике међу осталим птичијим редовима.[2] Једина живућа породица из овог реда је истоимена породица (лат. Coliidae), која садржи само 6 живих врста из две потпородице. Насељавају подсахарску Африку и нема их на другим континентима. У далекој историји мишјакиње су имале много већи ареал, а еволуирале су у Европи.

Ова група је сада ограничена на подсахарску Африку, и то је једини ред птица који је у потпуности ограничен на тај континент, са могућим изузетком туракоса које неки сматрају посебним редом Musophagiformes, и кукавичије модровране, који је једини припадник реда Leptosomiformes. Мишјакиње су имале шири распон у палеогену, са широко распрострањеном дистрибуцијом у Европи и Северној Америци током палеоцена.[3][4]

Опис[уреди | уреди извор]

Мишјакиње су мале сивкасте или браонкасте птице са меким перјем који подсећа на власи. Типично су дугачке 10 сантиметара, са дугим и танким репом који је дуг 20'24 сантиметра. Маса им је око 45-55 грама.[5]. Живе у крошњама у којима се крећу попут глоадара тражећи бобице, воће и пупољке. Име су добиле по сличности са мишевима у изгледу и понашању. Све врсте имају јак стисак и спољне канџе које могу бити у опозицији. На глави имају кресту. All species have strong claws and reversible outer toes (pamprodactyl feet).[6]

Понашање и екологија[уреди | уреди извор]

Мишјакиње су друштвене птице, што опет поткрепљује аналогију са мишевима, а налазе се у групама од око 20 у благо шумовитим подручјима. Ове птице граде гнезда од гранчица у облику чаше на дрвећу, која су обложена травом. Обично се полажу два до три јаја.[7]

Систематика и еволуција[уреди | уреди извор]

Мишјакиње би се могле сматрати „живим фосилима“, јер су данашњих 6 врста само преживели остаци лозе која је била много разноврснија у раном палеогену и миоцену. Постоји релативно много фосила Coliiformes, али није било лако саставити робусну филогенију. Документовано је да породица постоји од раног палеоцена па надаље; барем до касног еоцена, познато је да су постојале две породице, постојеће Coliidae и дугокљуне праисторијски изумрле Sandcoleidae.[3]

Потоњe су раније билe засебан ред,[8] али се на крају схватило да његови припадници могу бити груписани као прастари Coraciiformes, стварних пешчаних колеида и облика попут Neanis заједно у парафилетском скупу. Иако се сада претпоставља да су сандколеиди монофилетски након уклањања ових таксона, многи облици се не могу у потпуности приписати једној или другој породици.[9] Род Selmes, на пример, вероватно је колид, али је у само у даљем сродстрву са модерним родовима.[10]

Изумрле колиформе заузимале су широк спектар екологија. Сандколеиди посебно често презервирају незгњечено семе на стомаку, док носе канџе сличне онима код савремених птица грабљивица.[11]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Ред Coliiformes[12][13]

  • Род †Botauroides Shufeldt 1915 (еоцен Вајоминга, САД)
    • B. parvus Shufeldt 1915
  • Род †Eobucco Feduccia & Martin 1976 - сандколеид?
    • E. brodkorbi Feduccia & Martin 1976
  • Род †Eocolius Dyke & Waterhouse 2001 (лондондка глина раног еоцена код Волтон на Нејзу Walton-on-the-Naze, Енглеска) - сандколеид или колид
    • E. walkeri Dyke & Waterhouse 2001
  • Род †Limnatornis Milne-Edwards 1871 [Palaeopicus Lambrecht 1933 ex Brodkorb 1952] (рани миоцен код Сен-Жеран-ле-Пјиа, француска) - колид? (Urocolius?)
    • L. consobrinus (Milne-Edwards 1871) [Picus consobrinus Milne-Edwards 1871; Palaeopicus consobrinus (Milne-Edwards 1871) Lambrecht 1933 nomen nudum; Urocolius consobrinus (Milne-Edwards 1871)]
    • L. paludicola Milne-Edwards 1871 [Colius paludicola (Milne-Edwards 1871) Ballmann 1969a; Urocolius paludicola (Milne-Edwards 1871)]
    • L. archiaci (Milne-Edwards 1871) [Picus archiaci Milne-Edwards 1871; Colius archiaci (Milne-Edwards 1871) Ballmann 1969a; Urocolius archiaci (Milne-Edwards 1871) Mlíkovský 2002] (рани миоцен Сен-Жеран-ле-Пјиа, Француска)
  • Coliiformes gen. et sp. indet. (Late Miocene of Kohfidisch, Austria)[14]
  • Род †Uintornis Marsh 1872 - саднколеид
  • Фамилија †Chascacocoliidae Zelenkov & Dyke 2008
  • Фамилија †Selmeidae Zelenkov & Dyke 2008
    • Род †Selmes Mayr 1998 ex Peters 1999 (средњи еоцен ?-касни олигоцен централне Европе) - колид? (синоним за Primocolius?)
      • S. absurdipes Mayr 1998 ex Peters 1999
  • Фамилија †Sandcoleidae Houde & Olson 1992 sensu Mayr & Mourer-Chauviré 2004[12][15]
    • Род †Sandcoleus Houde & Olson 1992 (палеоцен)
      • S. copiosus Houde & Olson 1992
    • Род †Anneavis Houde & Olson 1992
      • A. anneae Houde & Olson 1992
    • Род †Eoglaucidium Fischer 1987
      • E. pallas Fischer 1987
    • Род †Tsidiiyazhi Ksepka, Stidham & Williamson 2017 (палеоцен Новог Мексика)
      • T. abini Ksepka, Stidham & Williamson 2017
  • Фамилија Coliidae Swainson 1837 sensu Mayr & Mourer-Chauviré 2004
    • Род †Celericolius Ksepka & Clarke 2010
      • C. acriala Ksepka & Clarke 2010
    • Род †Masillacolius Mayr & Peters 1998 (средњи еоцен Месела, Немачка)
      • M. brevidactylus Mayr & Peters 1998
    • Род †Oligocolius Mayr 2000 (рани олигоден Фрауенвајлар, Немачка)
      • O. brevitarsus Mayr 2000
      • O. psittacocephalon Mayr 2013
    • Род †Palaeospiza Allen 1878
      • Palaeospiza bella Allen 1878
    • Род †Primocolius Mourer-Chauviré 1988 (касни еоцен/олигоцен у Керсију, Француска)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Daniel T. Ksepka; Thomas A. Stidham; Thomas E. Williamson (2017). „Early Paleocene landbird supports rapid phylogenetic and morphological diversification of crown birds after the K–Pg mass extinction”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 114 (30): 8047—8052. Bibcode:2017PNAS..114.8047K. PMC 5544281Слободан приступ. PMID 28696285. doi:10.1073/pnas.1700188114Слободан приступ. 
  2. ^ Jarvis, E. D.; Mirarab, S.; Aberer, A. J.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. Bibcode:2014Sci...346.1320J. PMC 4405904Слободан приступ. PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. 
  3. ^ а б Ksepka, D.T.; Stidham, T.A.; Williamson, T.E. (2017). „Early Paleocene landbird supports rapid phylogenetic and morphological diversification of crown birds after the K–Pg mass extinction”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 114 (30): 8047—8052. Bibcode:2017PNAS..114.8047K. PMC 5544281Слободан приступ. PMID 28696285. doi:10.1073/pnas.1700188114Слободан приступ. 
  4. ^ Zelenkov, Nikita V.; Dyke, Gareth J. (2008). „The Fossil Record and Evolution of Mousebirds (Aves: Coliiformes)”. Palaeontology. 51 (6): 1403—1418. doi:10.1111/j.1475-4983.2008.00814.xСлободан приступ. 
  5. ^ Cunningham-Van Someren, G.R. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 138—139. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  6. ^ Stephen Jay Gould. „Stephen Jay Gould "Eight (or Fewer) Little Piggies" 1991”. Приступљено 2015-10-02. 
  7. ^ Winkler, D. W., S. M. Billerman, and I.J. Lovette (2020). Mousebirds (Coliidae), version 1.0. In Birds of the World (S. M. Billerman, B. K. Keeney, P. G. Rodewald, and T. S. Schulenberg, Editors). Cornell Lab of Ornithology, Ithaca, NY, USA. https://doi.org/10.2173/bow.coliid1.01
  8. ^ Houde, Peter; Olson, Storrs L. (1992). „A radiation of coly-like birds from the Eocene of North America (Aves: Sandcoleiformes, new order)” (PDF). Natural History Museum of Los Angeles County Science Series. 36: 137—160. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-09-05. г. Приступљено 2006-09-05. 
  9. ^ Mayr, Gerald; Mourer-Chauviré, Cécile (1999). „Unusual tarsometatarsus of a mousebird from the Paleogene of France and the relationships of Selmes Peters, 1999” (PDF). J. Vertebr. Paleontol. 24 (2): 366—372. S2CID 59146377. doi:10.1671/1970. 
  10. ^ It has a peculiar foot morphology not found in any other bird, with very stubby toes. The specific name absurdipes ("absurd foot") refers to this. The genus name is an anagram of "Messel", where it was first found.
  11. ^ Mayr, G. 2018. New data on the anatomy and palaeobiology of sandcoleid mousebirds (Aves, Coliiformes) from the early Eocene of Messel. Palaeobiodiversity and Palaeoenvironments 98: 639-651. . doi:10.1007/s12549-018-0328-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ а б Mikko's Phylogeny Archive [1] Haaramo, Mikko (2007). „COLIIFORMES – mousebirds”. Приступљено 19. 11. 2020. 
  13. ^ Paleofile.com [2]. „Aves”. Приступљено 30. 12. 2015. 
  14. ^ сличан са Urocolius и Limnatornis (ако постоје разлике): Mlíkovský (2002)
  15. ^ „Fossilworks: Sandcoleidae”. 
  16. ^ Maclean, Gordon Lindsay. Roberts' Birds of Southern Africa Publisher: New Holland (1993) ISBN 978-0620175838
  17. ^ Mlíkovský, Jirí (2002): Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe. Ninox Press, Prague. ISBN 80-901105-3-8 PDF fulltext Архивирано 2011-05-20 на сајту Wayback Machine
  18. ^ Peter Ballmann (1969): Les oiseaux miocènes de La Grive-Saint-Alban (Isère). – Géobios 2: p 157-204.
  19. ^ Storrs Olson (1985): The Fossil Record of Birds In: Avian Biology, No. 8: p. 79–238

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]