DNK sekvenciranje

Из Википедије, слободне енциклопедије

DNK sekvenciranje obuhvata nekoliko metoda i tehnologija koje se koriste za određivanje redosleda nukleotidnih baza — adenin, guanin, citozin, i timin — u molekulu DNK.

Poznavanje DNK sekvence je postalo neophodno za bazna biološka istraživanja, kao i u brojnim primenjenim poljima kao što je dijagnostika, biotehnologija, forenzika i biološka sistematika. Unapređenje DNK sekvencirana je znatno ubrzalo biološka istraživanja. Velika brzina sekvenciranja koji pruža moderna tehnologija je omogućila sekvenciranje ljudskog genoma u okviru projekta ljudskog genoma. Srodni projekti, često ostvareni putem naučnih kolaboracija širom sveta, su proizveli kompletne DNK sekvence mnogih životinjskih, biljnih, i mikrobnih genoma.

Prve DNK sekvence su dobijene tokom 1970-tih. Njih su proizveli akademski istraživači koristeći tegobne metode bazirane na dvodimenzionoj hromatografiji. Nakon razvoja automatizovanih metoda sekvenciranja baziranih na boji,[1] DNK sekvenciranje je postalo lakše i za nekoliko redova veličine brže.[2]

Reference[уреди]

  1. ^ Olsvik O, Wahlberg J, Petterson B, et al. (January 1993). „Use of automated sequencing of polymerase chain reaction-generated amplicons to identify three types of cholera toxin subunit B in Vibrio cholerae O1 strains“. J. Clin. Microbiol. 31 (1): 22–5. PMC 262614. PMID 7678018. 
  2. ^ Pettersson E, Lundeberg J, Ahmadian A (February 2009). „Generations of sequencing technologies“. Genomics 93 (2): 105–11. DOI:10.1016/j.ygeno.2008.10.003. PMID 18992322. 
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: DNK sekvenciranje