Diboran

Из Википедије, слободне енциклопедије
Diboran
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 19287-45-7 YesY
ChemSpider[1] 17215804 YesY
EINECS broj 242-940-6
ChEBI 33590
RTECS HQ9275000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H6B2
Molarna masa 27.67 g mol−1
Tačna masa 28,065561124 g/mol
Agregatno stanje Bezbojni gas
Gustina 1,216 g/dm3
Tačka topljenja

−164.85 °C, 108 K, -265 °F

Tačka ključanja

-92.5 °C, 181 K, -135 °F

Struktura
Geometrija molekula Tetraedralna (za bor)
Dipolni moment 0 D
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
4
3
 
Tačka spontanog paljenja 38 °C
Srodna jedinjenja
Srodne jedinjenja bora Dekaboran
BF3

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Diboran je hemijsko jedinjenje, koje se sastoji od bora i vodonika sa formulom B2H6.[2] [3] On je bezbojni gas na sobnoj temperaturi sa repulzivno slatkim mirisom. Diboran se dobro meša sa vazduhom, lako formirajući eksplozivne smeše. Diboran se spontano pali u vlažnom vazduhu na sobnoj temperaturi. Sinonimi su boroetan, bor hidrid, i dibor heksahidrid.

Diboran je ključno jedinjenje bora sa mnoštvom primena. Ovo jedinjenje je klasifikovano kao "endotermno", što znači da je njegova toplota formiranja, ΔH°f pozitivna (36 kJ/mol). Uprkos njegove termodinamičke nestabilnosti, diboran je kinetički robustan i manifestuje ekstenzivnu hemiju, većina koje je vezana za gubitak vodonika.

Opšta formula borana[уреди]

Četiri serije borana sa jednim klasterom imaju sledeće opšte formule, gde je "n" broj atoma bora:

Tip Formula Napomena
klozo− BnHn2− Neutralni BnHn+2 borani nisu poznati
nido− BnHn+4
arahno− BnHn+6
hifo− BnHn+8 samo su adukti poznati

Takoše postoje serije supstituisanih neutralnih hiperklozo-borana koji imaju teoretsku formulu BnHn. Primeri su B12(OCH2Ph)12, koji je stabilni derivat hiperklozo-B12H12.[4]

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  3. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  4. ^ Peymann, Toralf; Knobler, Carolyn B.; Khan, Saeed I.; Hawthorne, M. Frederick (2001). „Dodeca(benzyloxy)dodecaborane, B12(OCH2Ph)12: A Stable Derivative of hypercloso-B12H12“. Angew. Chem. Int. Ed. 40 (9): 1664–1667. DOI:10.1002/1521-3773(20010504)40:9<1664::AID-ANIE16640>3.0.CO;2-O. 

Literatura[уреди]

  • H. C. Brown, H. C. (1975). Organic Synthesis via Boranes. New York: John Wiley. ISBN 0-471-11280-1. 

Spoljašnje veze[уреди]