Dimetiltriptamin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dimetiltriptamin
(IUPAC) ime
2-(1H-indol-3-yl)-N,N-dimethylethanamine
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 61-50-7
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 6089
ChemSpider[3] 5864
KEGG[4] C08302 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL12420 YesY
Hemijski podaci
Formula C12H16N2 
Mol. masa 188.269 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Fizički podaci
Gustina 1.099 g/ml g/cm³
Tačka topljenja 40–59 °C (104–138 °F)
Tačka ključanja 160 °C (320 °F) @ 0.6 Tor[6], kao i 80 - 135 °C @ 0.03 Tor[7]
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status Zabranjena supstanca (S9) (AU) Schedule III (CA) CD Lic (UK) Schedule I (SAD)
Način primene Oralno (sa MAOI), insuflacijom, rektalno, putem dima (ili pare), IM, IV

N,N-Dimetiltriptamin (DMT) je prirodno psihodelično jedinjenje iz triptaminske familije. DMT je nađen ne samo u više biljaka,[8] nego i u tragovima kod ljudi i drugih sisara, gde je originalno izveden iz esencijalne aminokiseline triptofana. Njega proizvodi enzim INMT tokom normalnog metabolizma.[9] Njegova prirodna funkcija još uvek nije poznata. Strukturno, DMT je analogan sa neurotransmiterom serotoninom (5-HT), hormonom melatoninom, i drugim psihodeličnim triptaminima, kao što su 5-MeO-DMT, bufotenin, i psilocin (aktivni metabolit psilocibina).

DMT se koristi kao psihodelična droga u mnogim kulturama, urođeničkim i modernim, bilo kao ekstrakt ili u sintetičkom obliku.[10] Kad se DMT udiše ili konzumira, u zavisnosti od doze, njegovi subjektivni efekti se kreću u opsegu od kratkotrajnih blagih psihedeličnih stanja do moćnih impresivnih iskustva, koja obuhvataju totalni gubitak veze sa realnošću, što može da bude izuzetno ekstremno.[11] DMT je takođe primarna psihoaktivna materija u ajavaska, napitku Amazonskih indijanaca koji se koristi za proročke i medicinske svrhe. Farmakološki, ajavaska kombinuje DMT sa MAOI, enzimskim inhibitorom koji omogućava oralnu aktivnost DMT-a.[12]

Literatura[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ Häfelinger G., Nimtz M., Horstmann V., Benz T. (1999). „Untersuchungen zur Trifluoracetylierung der Methylderivate von Tryptamin und Serotonin mit verschiedenen Derivatisierungsreagentien: Synthesen, Spektroskopie sowie analytische Trennungen mittels Kapillar-GC [Trifluoracetylation of methylated derivatives of tryptamine and serotonin by different reagents: synthesis, spectroscopic characterizations, and separations by capillary-gas-chromatography]“. Zeitschrift für Naturforschung - Section B Journal of Chemical Sciences 54 (3): 397–414. ISBN 0932-0776. 
  7. ^ Corothie E, Nakano T, E. Corothie, T. Nakano (1969). „Constituents of the bark of Virola sebifera“. Planta Medica 17 (2): 184–188. DOI:10.1055/s-0028-1099844. PMID 5792479. 
  8. ^ Ott, Jonathan (1994). Ayahuasca Analogues: Pangæan Entheogens. Kennewick, WA: Natural Products. стр. 81–83. ISBN 978-0961423452. 
  9. ^ Barker S.A., Monti J.A., Christian S.T. (1981). „N, N-dimethyltryptamine: an endogenous hallucinogen“. International Review of Neurobiology 22: 83–110. DOI:10.1016/S0074-7742(08)60291-3. PMID 6792104. 
  10. ^ Salak, Kira. „Hell and back“. National Geographic Adventure. 
  11. ^ „Erowid DMT (Dimethyltryptamine) Vault“ Приступљено 6. 5. 2011.. 
  12. ^ McKenna D.J., Towers G.H.N., Abbott F. (April 1984). „Monoamine oxidase inhibitors in South American hallucinogenic plants: tryptamine and β-carboline constituents of ayahuasca (PDF). Journal of Ethnopharmacology 10 (2): 195–223. DOI:10.1016/0378-8741(84)90003-5. PMID 6587171. 

Spoljašnje veze[уреди]



Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).