Disulfid
-
Razlikuje se od termina bisulfid.
U hemiji, disulfid se obično odnosi na strukturnu jedinicu koja se sastoji od vezanog para atoma sumpora.[1] Disulfid je hemijsko jedinjenje koje sadrži disulfidnu vezu[2], kao što je difenil disulfid, C6H5S-SC6H5.
Neorganski vs. organski disulfidi [уреди]
Disulfidni anjon je S22−, ili −S–S−. Sumporu je obično daje redukovani oksidacioni broj −2, opisuje se kao S2− i naziva sulfid. On ima elektronsku konfiguraciju plemenitog gasa (argona). U disulfidu, sumpor je redukovan samo do stanja sa oksidacionim brojem −1. Njegova konfiguracija podseća na atom hlora. On teži da formira kovalentnu vezu sa još jednim S− centerom čime nastaje S22− grupa. Kiseonik se tako]e ponaša na sličan način, e.g. u peroksidima kao što je H2O2. Primeri:
- Gvožđe disulfid (FeS2), e.g. mineral pirit.
- Disumpor dihlorid (S2Cl2).
U mnogim slučajevima, svaki atom sumpora u disulfidnoj grupi je kovalentno vezan za atom ugljenika u organskim jedinjenjima, formira disulfidnu vezu. Primeri su:
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
|
|
|
|
Pogrešni nazivi [уреди]
Termin disulfid se takođe koristi za jedinjenja koja sadrže dva sulfidna (S2−) centera. Jedinjenje ugljen disulfid, CS2 sa strukturnom formulom S=C=S. Ovaj molekul nije disulfid u smislu da mu nedostaje S-S veza. Slično tome, molibden disulfid, MoS2, nije disulfid jer njegovi atomi sumpora nisu vezani.
 |
 |
|
|
|
Literatura [уреди]
- ^ Cremlyn, R. J. W. (1996). An introduction to organosulfur chemistry. New York: Wiley. ISBN 0-471-95512-4.
- ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Sevier, C. S. and Kaiser, C. A. (2002). „Formation and transfer of disulphide bonds in living cells“. Nature Reviews Molecular and Cellular Biology 3 (11): 836–847. DOI:10.1038/nrm954. PMID 12415301.
