Domen (biologija)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Domen.

U biologiji, domen (лат. domain, takođe supercarstvo, ili natcarstvo) je najviši taksonomski rang u hijerarhijskoj klasifikaciji organizama. Samim tim, nalazi se iznad carstva. Prema savremenom Vouzovom sistemu klasifikacije, koji se zove sistem tri domena, postoji domen bakterija, domen arheja i domen eukariota.[1]

Ranije klasifikacije su obuhvatale:

Na osnovu genetske analize i pažljivog razmatranja argumenata, većina naučnika su se složili da sadašnji sistem od 3 domena do sada najbolje klasifikuje živih bića.

Taj sistem klasifikacije je uveo Karl Vouz 1990. godine, američki mikrobiolog i biofizičar sa Univerziteta u Ilinoisu. Podela je napravljena na osnovu razlike u strukturi RNK,[2] konkretno u genu 16S rRNA. Prva dva domena obuhvataju prokariotske mikroorganizme, ili jednoćelijske organizme čije ćelije nemaju jedro. Sva živa bića koja imaju jedro i membranu u ćeliji, spadaju u domen eukariota. On je prvi prepoznao fundamentalne razlike između arheja i bakterija, stavljajući ih u dva različita domena. Prema njegovim rečima, sistem dveju carstva potpuno ignoriše te razlike, dok sistem šest carstva prenaglašava osobenost gljiva, biljaka i životinja, koji su svi eukarioti.[3]

Trenutno nije poznato koji domen je najstariji, odnosno, kom domenu pripadaju vrste koje su prve nastale na svetu, iako nedavni dokazi ukazuju da su to arheje. Što se tiče biomase, bakterije su najbrojnije, a verovatno iza njih arheje, a tek nakon toga eukarioti. Pretpostavlja se da ako bi neki od ta tri domena izumro, ni ostala dva ne bi mogla opstati, jer su većina blisko zavisna jedni od drugih.

Domen je, prema Vozu, najviša kategorija klasifikovanja živih bića. Virusi, viroidi i prioni koji se generalno ne smatraju živim bićima, podležu zasebnoj klasifikaciji.[4][5][6]

Osnova podele[уреди]

Australijska zelena gatalinka (Litoria caerulea)
Snimak S. aureus elektronskim mikroskopom; dodane su boje za kontrast
Snimak elektronskim mikroskopom Sulfolobusa zaraženim sa Sulfolobus virusom STSV1.
Sistem od tri domena uključuje eukariote (predstavnik australijska zelena gatalinka, levo), bakterije (predstavnik Zlatni stafilokok, sredina) i Arheja (predstavnik Sulfolobus, desno).


  • ranije isto prokarioti: još jedan oblik jednoćelijskih organizama bez ćelijskog jedra
  • živa bića čije ćelije imaju jedro
  • u domenu eukariota pripadaju i sva višećelijska živa bića
  • domen eukariota je podijeljen na carstva.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ How is Life Classified? (Kako su živa bića klasifikovana?), www.biology.iupui.edu. Pristupljeno 17. jun 2014.
  2. ^ Karl R. Voze, Oto Kandler, Mark Vilis (1990). „Proposal for the domains Archaea, Bacteria, and Eucarya.“. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 87 (12): 4576–9. DOI:10.1073/pnas.87.12.4576. PMID 2112744 Приступљено 17. jun 2014. 
  3. ^ In Biology, what is a Domain? (U biologiji, šta je to domen?), wisegeek.org. Pristupljeno 17. jun 2014.
  4. ^ Fauquet CM, Fargette D (2005). „International Committee on Taxonomy of Viruses and the 3,142 unassigned species“. Virology Journal 2: 64. DOI:10.1186/1743-422X-2-64. PMC 1208960. PMID 16105179. 
  5. ^ „ICTV Virus Taxonomy“. 2009. 
  6. ^ Leppard, Keith; Nigel Dimmock; Easton, Andrew (2007). Introduction to Modern Virology. Blackwell Publishing Limited. ISBN 1-4051-3645-6. 

Literatura[уреди]

  • Leppard, Keith; Nigel Dimmock; Easton, Andrew (2007). Introduction to Modern Virology. Blackwell Publishing Limited. ISBN 1-4051-3645-6.