Dren
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
Уколико сте тражили село у Србији, погледајте чланак Дрен (село).
| Дрен | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 grana drena sa plodovima
|
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Cornus mas L. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
| Животна форма: NP (нанофанерофита) |
Dren (Cornus mas) je listopadni žbun ili nisko drvo, visine do 8 m, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grančice su zelenkastosmeđe i većinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugačko izvučenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i četvoročlani. Cveta u februaru i martu. Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenjak. Drvo drena je gušće od vode, te tone.
Dren raste svuda, a najviše po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem. Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pčelinjaka. Najbolje uspeva na krečnjackim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem.
[уреди] Lekovitost
Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora. Prave se i slatko, kompot i džem.
Drugi narodni nazivi drena su: bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena se naziva i: drenka, drenjka, drenjula.
[уреди] Spoljašnje veze
