EOF (рачунарство)

Из Википедије, слободне енциклопедије

У рачунарству, EOF (скраћено од енгл. End-of-Fileкрај датотеке) је стање у оперативним системима и програмским језицима које означава да у извору нема више података за читање. Извори података су обично датотеке или токови.

Репрезентација EOF-а зависи од система који је у питању, али по правилу то је неки посебан знак, односно целобројна вредност која се разликује од осталих валидних карактера у датом контексту. На пример, у C стандардној библиотеци након V6 јуникса[1] (па тиме и на многим јуниксоликим системима), EOF је симболичка константа која има нумеричку вредност „-1“[a]. Стандардни јуниксови терминали аутоматски преводе знак Control-D унет преко тастатуре у EOF вредност како програми не би морали да праве разлику између обичних датотека и интерактивног уноса података.

Напомене[уреди]

  1. ^ Ова вредност се такође користи и за сигнализацију неодређених грешака у извршавању програма.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Raymond, Eric. „EOF“ (на ((en))). The Jargon File Приступљено 26. септембра 2010.. 
  2. ^ Drepper, Urlich (2010-5-21). „EOF and Errors“ (на ((en))). The GNU C Library Reference Manual, for Version 2.8 of the GNU C Library. The Free Software Foundation Приступљено 26. септембра 2010..