ERSTE Fondacija

Из Википедије, слободне енциклопедије
ERSTE Fondacija

Erste fondacija.jpg
Logo organizacije


Tip Austrijska privatna fondacija
Godina osnivanja 2003
Sedište Аустрија Beč, Austrija
Poreklo Pravni naslednik Prve austrijske štedionice (Erste oesterreichische Spar-Casse), osnovane 1819.
Region Centralna, istočna i jugoistočna Evropa
Fokus poslovanja Društveni razvoj, kultura, evropske integracije
Metodologija rada Finansiranje operativnog poslovanja i obezbeđivanje besprovratne novčane pomoći (grantova)
Prihod Najveći pojedinačni deoničar Erste Group Bank AG
Broj zaposlenih preko 30
Veb sajt www.erstestiftung.org

ERSTE Fondacija (nem. DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Privatstiftung, ili ERSTE Stiftung) je fondacija najveće austrijske štedionice. Nastala je 2003. godine, na temeljima Prve austrijske štedionice (nem. Erste Oesterreichische Spar-Casse), koja je osnovana 1819. godine. Kao fondacija privatne austrijske štedionice, posvećena je opštoj dobrobiti društva. Pored toga, ima i posebnu ulogu kao najveći pojedinačni deoničar Erste Grupe. ERSTE Fondacija koristi profit od svojih deonica kako bi podržala razvoj društva u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Misija Fondacije[уреди]

ERSTE Fondacija je aktivna u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Njena misija je zasnovana na ideji štedionice iz XIX veka. Ona podržava društveno učešće i aktivizam civilnog društva; teži da udruži ljude i prenese saznanja o skorašnjoj istoriji regiona koji je pretrpeo dramatične promene od 1989. godine. Kao aktivna fondacija, razvija sopstvene projekte u okviru tri programa: Društveni razvoj, Kultura i Evropa.

Programi[уреди]

Društveni razvoj[уреди]

Fondacija podržava razvoj pravednijih, snažnijih društava, u kojima se niko neće osećati zanemarenim. Iz tog razloga je razvila dve komplementarne strategije društvenog učešća: integraciju pojedinaca i grupa koje žive na marginama društva i traganje za načinima za ostvarivanje društvenih promena. Aktivnostima Fondacije se stvaraju podjednake mogućnosti za ljude koji žive u teškim društvenim uslovima i situacijama koje zahtevaju neodložnu pomoć, kada se radi o obrazovanju i društvenom učešću.

Kultura[уреди]

Program koji se bavi kulturom uglavnom je aktivan na međunarodnim, regionalnim projektima, obuhvatajući istraživanja koja se fokusiraju na vizuelne umetnosti od 1960-ih godina do danas. Kultura se smatra pokretačkom snagom demokratskog društva, zahvaljujući svojoj sposobnosti da stvara veze između različitih jezičkih i geografskih regija. Rad sa različitim umetničkim strategijama stvara polje za eksperimentisanje na temu utopija i za predloge izvan granica ostvarljivosti svakodnevne politike, kao i za istraživanje mogućnosti različitih umetničkih pristupa. Zahvaljujući tome, kulturni program promoviše nezavisne projekte i one koji se svrstavaju u sektor kulture, pružajući im podršku u resursima i kroz prekogranične kontakte koji se odvijaju preko državnih institucija, kako bi se zaustavio takozvani odliv mozgova.

Evropa[уреди]

Fondacija promoviše proces evropske integracije pružajući platformu za razmenu ideja, znanja i inicijativa. Evropljani se ohrabruju da žive u skladu sa zajedničkim vrednostima, da slobodno razmenjuju ideje, zajedno rade i uče jedni od drugih. Projekti se uglavnom bave uspostavljanjem žive kulture dijaloga. U okruženju u kome se insistira na međusobnim razlikama, ljudima treba omogućiti da iskuse solidarnost, povezanost i saradnju. Projekti anticipiraju realnost ujedinjene Evrope i prenose potencijal zajednice, posebno u onim zemljama u kojima, u ovom trenutku, još uvek nije omogućeno sprovođenje programa EU. U središtu pažnje su rad sa mladim ljudima, programi za novinare i debate o budućnosti Evrope.

Projekti (primeri)[уреди]

  • Akademija centralnoevropskih škola (aces) – prekogranična školska mreža u 15 zemalja centralno-istočne Evrope, stvorena radi boljeg razumevanja evropskih vrednosti i smanjenja predrasuda među mladima.]] (aces) – prekogranična školska mreža u 15 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, stvorena radi boljeg razumevanja evropskih vrednosti i smanjenja predrasuda među mladima.
  • Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost – Stipendije za novinare iz devet balkanskih zemalja, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN) i Fondacijom Robert Boš, dodeljuju se u cilju jačanja demokratije i slobode govora kroz kvalitetno novinarstvo u medijima.
  • Stipendije ERSTE Fondacije za društveno istraživanje – deset istočnoevropskih naučnika svake godine dobija stipendiju za detaljnija istraživanja socioloških, demografskih ili društveno-političkih tema u okviru evropskog konteksta.
  • Gender Check. Femininost i maskulinost u umetnosti istočne Evrope – prva izložba koja je bila posvećena temi rodnih uloga, ponudivši reprezentativni pregled umetnosti istočne Evrope od 1960-ih. Dvadeset i pet kustosa iz 24 zemlje je sarađivalo na pripremi izložbe u Muzeju moderne umetnosti u Beču, na kojoj je prikazano preko 400 dela više od 200 umetnika. Izložba je prikazana i u Nacionalnoj galeriji Zaketa u Varšavi.
  • Komenský Fond - nazvan po češkom renesansnom pedagogu Janu Komenskom, fond je nastao u saradnji Karitas Austrija i ERSTE Fondacije, osnovan u devet zemalja, u cilju podrške smanjenju siromaštva kroz obrazovanje, posebno za decu u romskim zajednicama.
  • PATERNS Lectures - ovom serijom predavanja se podržava razvoj novih univerzitetskih kurseva u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, u oblasti istorije umetnosti, teorije kulture i studija kulture. Podržavaju se međunarodne studijske posete predavača i podstiče se međunarodna akademska razmena kroz mogućnost organizovanja gostujućih predavanja.
  • tranzit.org – nezavisna tranzitna mreža koja deluje u Austriji, Češkoj Republici, Mađarskoj i Slovačkoj Republici. Svaka lokalna jedinica Tranzita ima svoj autonomni način rada, sarađujući na nekoliko umetničkih projekata i organizujući predavanja, predstave, diskusije, publikacije, izložbe i istraživanja. Tokom 2010. godine, tim Tranzita je bio jedan od tri tima kustosa za bijenale evropske umetnosti Manifesta 8, koji je održan u španskom gradu Mursiji.

Social banking i finansijska inkluzija[уреди]

Budući da predstavlja fondaciju štedionice, ERSTE Fondacija je posvećena ideji društvene štedionice iz XIX veka. Stoga, takozvani social banking ili banke za siromašne i finansijska inkluzija predstavljaju ključne teme u okviru programa pod nazivom Društveni razvoj. Najpoznatiji projekti iz ove oblasti su:

  • Die Zweite Sparkasse (Druga štedionica) - banka za ljude koji sebi ne mogu da dobiju račun ni u jednoj drugoj banci
  • good.bee - organizacija Erste Grupe i ERSTE Fondacije za mikrokreditiranje i društveno preduzetništvo
  • Turneja društvenog preduzetništva 2010 - turneja i radionice održane po evropskim gradovima, u cilju promovisanja društvenog preduzetništva u istočnoj Evropi, čiji je pokretač Muhamed Junus.

Nagrade[уреди]

Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju[уреди]

Svake druge godine, počevši od 2007. godine, Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju se dodeljuje za projekte koji uspešno podstiču društvenu integraciju ljudi u lokalnim zajednicama. Tokom javnog konkursa, bira se 30 pobednika među približno 1000 prijavljenih projekata iz 12 zemalja (konkurs iz 2011. godine) koji dobijaju novčane nagrade u ukupnom iznosu od 610.000 evra. Pored toga, nevladinim organizacijama koje dobiju javno priznanje se pruža besplatna PR podrška za rad na projektima, kao i pristup međunarodnoj mreži NVO. Ceremonije dodele nagrade su do sada održane u Ljubljani (2007), Bukureštu (2009) i Pragu (2011).

Nagrada za kulturu i teoriju “Igor Zabel”[уреди]

ERSTE Fondacija je 2008. godine ustanovila Nagradu za kulturu i teoriju ”Igor Zabel”. Na ovaj način se podržava delovanje istoričara umetnosti i teoretičara u regionu centralne i istočne Evrope i predstavljaju se saznanja o umetnosti i kulturi kroz podsticanje sakupljanja i razmene znanja u oblasti kulture između ‘istoka’ i ‘zapada’. Nagrada je nazvana po slovenačkom autoru, umetničkom kritičaru i kustosu, Igoru Zabelu (1958–2005), višem kustosu Moderne galerije iz Ljubljane, koji je bio zaslužan za uspostavljanje kulturnih veza između istočne i zapadne Evrope.

Saradnja sa drugim fondacijama na međunarodnim projektima[уреди]

Istorijat[уреди]

Koreni Fondacije sežu do XIX veka. Prva austrijska štedionica “Erste österreichische Spar-Casse” je osnovana 1819. godine.[1] Kao rezultat amandmana na austrijski Zakon o štedionicama, “Erste österreichische Spar-Casse” je 1993. godine podeljena na operativnu banku (Erste Bank AG) i holding kompaniju (DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Anteilsverwaltungssparkasse, skraćeno: AVS). Erste Banka, koja je spojena sa GiroCredit Bank AG der Sparkassen, je izašla na berzu 1997. godine i na taj način je AVS postala najveći deoničar kompanije koja je od tada listirana na Bečkoj berzi. AVS je 2003. godine formalno transformisana u DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Privatstiftung, skraćeno: ERSTE Stiftung (ERSTE Fondacija), koja je nakon dve godine započela sa radom.

Prvi veliki projekat je uključio Zweite Wiener Vereins-Sparcasse, odnosno Zweite Sparkasse, koja je osnovana 2006. godine i mrežu Akademije centralnoevropskih škola (aces), koja je osnovana iste godine. U 2007. godini je održana prva dodela Nagrade ERSTE Fondacije za društvenu integraciju u Ljubljani i otvaranje prvog konkursa za Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost. Nagrada za kulturu i teoriju “Igor Zabel” i osnivanje organizacije good.bee su usledili 2008. godine. U 2009. godini televizijske stanice ORF i 3sat su prve emitovale dokumentarnu TV seriju "Balkan Ekspres (Povratak u Evropu)", a Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju je dodeljena drugi put, na ceremoniji održanoj u Bukureštu. Najveći dosadašnji projekat iz oblasti kulture je predstavljala izložba (Gender Check), otvorena u bečkom muzeju MUMOK, 2010. godine. Iste godine, Turneja društvenog preduzetništva sa Muhamedom Junusom je obišla šest istočnoevropskih zemalja, sa ciljem da predstavi koncept društvenog predzetništva kao oblik održive privredne aktivnosti, u Beču, Bratislavi, Budimpešti, Pragu, Bukureštu i Beogradu. Iste godine, Nagrada za kulturu i teoriju “Igor Zabel” je dodeljena poljskom istoričaru kulture, Pjotru Pjotrovskom, u Barseloni. U 2011. godini, Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju, u svom trećem ciklusu, bila je dodeljena u Pragu za 34 projekta iz 12 zemalja.

Pravni status[уреди]

ERSTE Fondacija je fondacija privatne štedionice, kao što je definisano austrijskim Zakonom o štedionicama.

Odbori[уреди]

Organe Fondacije čine Upravni odbor, Nadzorni odbor i Asocijacija. Asocijacija privatnih štedionica, osnovana 1819. godine, koja ima više od 100 članova, bira članove Nadzornog odbora i imenuje predsednika odbora. Nadzorni odbor imenuje članove Upravnog odbora i kontroliše rad uprave Fondacije. Upravni odbor rukovodi radom Fondacije i odlučuje o raspodeli sredstava za finansiranje projekata, uz pomoć Savetodavnog odbora koji je sastavljen od međunarodnih eksperata.

Članovi Nadzornog odbora[уреди]

  • Georg Winckler - predsedavajući
  • Dietrich Blahut
  • Maximilian Hardegg
  • Bernhard Kainz
  • Heinz Kessler
  • Friedrich Lackner
  • Peter Mitterbauer
  • Johanna Rachinger

Članovi Upravnog odbora[уреди]

  • Doraja Eberle - predsedavajuća
  • Richard Wolf - zamenik predsedavajuće
  • Franz Karl Prüller
  • Bernhard Spalt

Članovi Savetodavnog odbora[уреди]

Zaposleni, budžet i projekti[уреди]

ERSTE Fondacija u 2012. godini ima približno 35 zaposlenih. Fondacija je za finansiranje projekata odobrila sredstva u ukupnom iznosu od 40 miliona evra, u periodu od svog osnivanja 2003. godine do kraja 2010. godine.[2] Tokom ovog perioda, ukupan broj projekata koji je ERSTE Fondacija sprovela i/ili podržala je 548, a od toga je 110 bilo prijavljeno na konkursima. Približno 80 odsto godišnjeg budžeta ERSTE Fondacije se ulaže u projekte koji su započeti u okviru tri programa: Društveni razvoj, Kultura i Evropa. Preostalih 20 odsto sredstava čine grantovi odobreni neprofitnim organizacijama, za finansiranje njihovih projekata.[3]

Članstvo u krovnim organizacijama[уреди]

  • Centar evropskih fondacija[4]
  • Mreža evropskih fondacija[5]
  • Udruženje austrijskih privatnih fondacija (Verband österreichischer Privatstiftungen - VÖP)

Biblioteka ERSTE Fondacije[уреди]

Osnovana 2007. godine, Biblioteka ERSTE Fondacije sakuplja literaturu izdatu mahom na engleskom i nemačkom jeziku. Sadrži približno 5000 naslova i 35 periodičnih časopisa (2012). Teme obuhvataju oblasti umetnosti, teorije medija i istorije, manjina i rodne ravnopravnosti, teorije kulture i kulturne politike, ekonomskog i političkog razvoja, društvenog preduzetništva i bankarstva, inovacija u fondacijama, filantropije, demografije, migracija, obrazovanja i sećanja. Geografski, zbirka je usredsređena na region centralne i jugoistočne Evrope. Biblioteka je otvorena za javnost. Zbirka se može pogledati u prostorijama Fondacije, u zakazanom terminu.

Reference[уреди]

  1. ^ C. Rapp, N. Rapp-Wimberger: Arbeite, Sammle, Vermehre. Von der ersten Oesterreichischen Spar-Casse zur Erste Bank. Christian Brandstätter Verlag, Vienna 2005, p. 7.
  2. ^ Annual reports and fact sheet on the homepage
  3. ^ Annual reports of the Foundation
  4. ^ European Foundation Centre
  5. ^ Network of European Fondations

Spoljašnje veze[уреди]