La sombra del pasado

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са El manantial)
La sombra del pasado

La sombra del pasado.jpg

Оригинални назив La sombra del pasado
Препознатљиво и као Shadows of the Past
Жанр драма
Формат теленовела
Издавачка кућа Телевиса
Творац Куатемок Бланко
Сценариста Куатемок Бланко
Режисер Антонио Абаскал
Карлос Данијел Гонзалез
Улоге Пабло Лајле
Мишел Ренауд
Телма Мадригал
Земља порекла Застава Мексика Мексико
Језик шпански
Продукција
Извршни
продуцент(и)
Ма Пат Л. де Затараин
Дужина трајања ~45 минута
Продукција Телевиса
Дистрибутер Televisa Internacional
Емитовање
Први емитер Canal de las estrellas
Премијерно приказивање 10. новембар 2014. – још траје
Претходник La malquerida
Сродно приказивање El manantial
Спољашње везе
Званичан веб-сајт
Профил на IMDb-ју

La sombra del pasado (срп. Сенка прошлости) мексичка је теленовела, продукцијске куће Телевиса, снимана 2014.[1]

Синопсис[уреди]

У малом селу Санта Лусија живе две веома различите породице, које ће бити увучене у вртлог страсти, бола и освете. С једне стране, ту је Северијано Мендоса са својом супругом Канделом Сантаном. Они су богати и моћни људи, који живе на хацијенди „Лас Анимас“ са својим сином Крисстобалом. Са друге стране, ту су Роберта и Рајмундо Алкосер и њихова ћерка Алдонса. Ипак, ова породица не живи окружена луксузом, што фрустрира Роберту - она никако не може да превазиђе комплекс ниже вредности, који је прати као сенка. Оно што нико не зна јесте да се Роберта у тајности виђа са Северијаном. Ипак, Рајмундо их хвата на делу, а Северијано пуца у њега, плашећи се да ће његова афера бити јавно разоткривена. Међутим, Рајмундо такође озбиљно повређује Северијана. Уплашена Роберта пуца у супруга и убија га. Уз помоћ свог љубавника, окреће ствари тако да испада да је Рајмундо страдао у несрећи.

Недуго потом, Роберта сазнаје да је у другом стању, али Северијано јој на превару отима тек рођену бебу, говорећи јој да је новорођенче мртво. Од тог тренутка, Роберта постаје симбол злобе и екстраваганције, потпуно се предајући пороцима и остављајући ћерку Алдонсу на старање својој сестри Аделини. Време пролази и Алдонса израста у прелепу девојку. Међутим, мајчини испади учинили су да село гледа на Алдонсу са презиром, поистовећујући је са Робертом. Са друге стране, Кристобал се враћа у Санта Лусију након вишегодишњег одсуства - родитељи су га послали на школавање ван родног места.

Мада се већ при првом сусрету Алдонсе и Кристобала рађају емоције које је тешко игнорисати, она се свим силама труди да га избегне. Ипак, он је убеђује да размирице и разлике између њихових породица не би требало да се преносе на њих и наглашава да би волео да буду пријатељи. Алдонса схвата да је он у праву и прихвата руку пријатељства, које ће брзо прерасти у искрену љубав.

Међутим, Кристобалова мајка Кандела не одобрава ту везу - одувек је мрзела све што има везе са Робертом и тражи од Северијана да смисли начин како да отера Алдонсу из села. Он потом силује девојку, која је након тога принуђена да са мајком и тетком напусти село, не откривајући никоме, чак ни Кристобалу, разлоге за то.

Након неколико година, Роберта умире и Алдонса се враћа у село носећи урну са мајчиним пепелом. У међувремену, разочарани Кристобал верио се са Валеријом. Међутим, када поново угледа Алдонсу спреман је да се бори за њену љубав, што га наводи на раскид са девојком.

Ипак, Алдонсин и Кристобалов пут ка срећи неће бити посут ружиним латицама - над њих се надвила сенка из прошлости њихових родитеља, која и након толико година сеје бол и изазива трагедије. На путу ка искреној љубави стаће злоба, мржња, хирови и амбиција који ће учинити све да раставе двоје младих, који потичу из зараћених породица.

Глумачка постава[уреди]

Главне улоге[уреди]

Глумац: Улога:
Мишел Ренауд Алдонса Алкосер
Пабло Лајле Кристобал Мендоса

Споредне улоге[уреди]

Глумац: Улога:
Телма Мадригал Валерија
Сусана Гонзалес Роберта де Алкосер
Орасио Панчери Северијано
Алфредо Адаме свештеник Херонимо
Алехандра Барос Кандела Мендоса
Синтија Клитбо Пруденсија
Сачи Тамаширо Долорес
Арлет Теран Исадора
Дијего де Ерис Томас
Лисет Аделина
Мануел „Флако“ Ибањез Олехарио
Арон Ернан свештеник Сиксто
Беатриз Морено Доминга
Орасио Пачери Ренато
Луис Хавијер Умберто
Хуан Карлос Нава Едмундо
Хосе Карлос Ферара Аделардо
Фернанда Лопез Мари
Арлете Пачеко Симонета

Напомене и референце[уреди]