Elektrohemija
Из Википедије, слободне енциклопедије
Elektrohemija je grana hemije koja proučava procese i ravnoteže u rastvorima i rastopima elektrolita, kao i procese koji se dešavaju na granici između električnog provodnika i elektrolita pri kojima dolazi do prenosa elektrona između elektrode i elektrolita.[1][2]
Ako hemijsku reakciju pokreće primena spoljašnjeg napona, kao u slučaju elektrolize, ili ako napon nastaje hemijskom reakcijom kao kod baterije, takva reakcija se naziva elektrohemijskom. Nasuprot tome, hemijska reakcija u kojoj se elektroni prenose između molekula se zove oksidacija / redukcija (redoks) reakcija. U principu, elektrohemija se bavi situacijama u kojima se reakcije oksidacije i redukcije razdvojene u prostoru ili vremenu, i povezane spoljnim električnim kolom.
Literatura [уреди]
- ^ Allen J. Bard, Larry R. Faulkner (2000). Electrochemical Methods: Fundamentals and Applications (second edition ed.). Wiley. ISBN 0471043729.
- ^ Christopher M. A. Brett, Ana Maria Oliveira Brett (1993). Electrochemistry: Principles, Methods, and Applications. Oxford University Press. ISBN 0198553889.
Dodatna literatura [уреди]
- Ebbing, Darrell D. and Gammon, Steven D. General Chemistry (2007) ISBN 0-618-73879-7,
- Nobel Lectures in Chemistry, Volume 1, World Scientific (1999) ISBN 981-02-3405-8
- Swaddle, Thomas Wilson Inorganic chemistry: an industrial and environmental perspective, Academic Press (1997) ISBN 0-12-678550-3
- Wiberg, Egon; Wiberg, Nils and Holleman, Arnold Frederick Inorganic chemistry, Academic Press (2001) ISBN 0-12-352651-5
|
||||||||
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Elektrohemija
