Елемир
| Елемир |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 4690 |
| Густина становништва | 65 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 78 m |
| Површина | 72,6 km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23208 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 26′ 20" СГШ, 20° 17′ 32" ИГД
Елемир (мађ. Elemér, рум. Elemir) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2002. било је 4690 становника (према попису из 1991. било је 4724 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Елемир - На основу археолошких истраживања која су обављана у више наврата у околини села може се закључити да трагови људских насеља датирају још из праисторијских времена.
У писаним историјским изворима село се под именом Елемир помиње тек у XVI веку, међутим сматра се да је прва насеобина Елемираца насеље „Бабато“ на левој обали Тисе, чији први помен датира из прве половине XIV века (1332-1337). Током XVI века Елемир се помиње као задужбина Мехмед паше Соколовића. На мапи са почетка XVIII века коју је израдио царски заступник Мерси након ослобођења Баната од Турака уцртано је и село Елемир као настањено место. Од 1786. године после насељавања немачких колониста јужни део села бележи се као немачки а северни - српски Елемир.
У истом веку богати јерменски трговац Исак Киш купује око 16.000 јутара земље у југозападном делу елемирског атара и на имању, он и његиви потомци, подижу велелепни дворац (порушен 1936. год.). У Елемиру је 1897. године избила побуна против велепоседника у којој су Елемирци масовно учествовали. Након завршетка II светског рата домаћи Немци напуштају село и одлазе у Немачку, а њихов део села насељавају Срби из Босанске Крајине. Од тада Елемир постаје јединствено место са једном општином. На основу закона из 1959. год. општина Елемир се припаја општини Зрењанин, а у селу се формира месна канцеларија.[1]
Православна црква изграђена је 1806. године у центру села и посвећена је Преображењу господњем. Црквене матичне књиге су сачуване, а најстарија датира из 1746. године. Црква је рестауирана изнутра 1968. а споља 1998. године па је сада једна од најлепших цркава Баната.
Данашња католичка црква у Елемиру подигнута је 1847. године, посвећена је Св. Агоштону, а изградњу цркве највећим делом је финансирао велепоседник Ерне Киш, који је у њој и сахрањен. Црква је делимично реконструисана пре неколико година.
Демографија [уреди]
У насељу Елемир живи 3725 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,3 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 1623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 4.158 | 88,65% | ||
| Роми | 181 | 3,85% | ||
| Мађари | 93 | 1,98% | ||
| Југословени | 54 | 1,15% | ||
| Хрвати | 24 | 0,51% | ||
| Македонци | 11 | 0,23% | ||
| Словенци | 7 | 0,14% | ||
| Албанци | 4 | 0,08% | ||
| Црногорци | 3 | 0,06% | ||
| Украјинци | 3 | 0,06% | ||
| Румуни | 2 | 0,04% | ||
| Муслимани | 2 | 0,04% | ||
| Чеси | 1 | 0,02% | ||
| Словаци | 1 | 0,02% | ||
| Русини | 1 | 0,02% | ||
| Немци | 1 | 0,02% | ||
| Буњевци | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 11 | 0,23% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 2 | ||
| 80+ | 31 | 59 | ||
| 75-79 | 45 | 95 | ||
| 70-74 | 109 | 132 | ||
| 65-69 | 117 | 178 | ||
| 60-64 | 135 | 162 | ||
| 55-59 | 109 | 111 | ||
| 50-54 | 166 | 186 | ||
| 45-49 | 205 | 202 | ||
| 40-44 | 180 | 167 | ||
| 35-39 | 176 | 142 | ||
| 30-34 | 138 | 140 | ||
| 25-29 | 145 | 134 | ||
| 20-24 | 164 | 176 | ||
| 15-19 | 143 | 152 | ||
| 10-14 | 181 | 145 | ||
| 5-9 | 139 | 129 | ||
| 0-4 | 103 | 89 | ||
| просек | 38.3 | 41.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1866 | 548 | 1168 | 98 | 52 | - |
| Женски | 2038 | 402 | 1158 | 405 | 72 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 983 | 232 | 1 | 75 | 217 | 14 | 171 | 126 | 4 | 41 |
| Женски | 584 | 129 | - | 5 | 129 | 4 | 13 | 103 | 11 | 16 |
| Оба | 1567 | 361 | 1 | 80 | 346 | 18 | 184 | 229 | 15 | 57 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 7 | 19 | 26 | 16 | 12 | 13 | - | - | 9 | |
| Женски | 9 | 11 | 23 | 55 | 63 | 11 | - | - | 2 | |
| Оба | 16 | 30 | 49 | 71 | 75 | 24 | - | - | 11 |
Дворац Киш [уреди]
Референце [уреди]
- ^ Banaterra еciklopedija Banata(2006)
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Текст на сајту СО Зрењанин
- Дворац породице Киш
| Насељена места града Зрењанина |
|---|
|
Зрењанин • Арадац • Банатски Деспотовац • Бело Блато • Ботош • Елемир • Ечка • Јанков Мост • Клек • Книћанин • Лазарево • Лукино Село • Лукићево • Меленци • Михајлово • Орловат • Перлез • Стајићево • Тараш • Томашевац • Фаркаждин • Чента |
