Стрнадица жутовољка
| Стрнадица жутовољка | |
|---|---|
_2011-05-10_crop.jpg)
| |
| Мужјак | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | E. citrinella
|
| Биномно име | |
| Emberiza citrinella (Linnaeus, 1758)
| |
| |
Миграције током летњег периода (парење) Миграције током године
Резидентна станишта Миграције током зимског периода | |
Стрнадица жутовољка (лат. Emberiza citrinella) је птица певачица која насељава већи део Европе и Азије, а од 1862. је уобичајена врста на Новом Зеланду. Већина популације жутовољки која насељава јужна и западна станишта остаје током године резидентна, док источне подврсте мигрирају ка јужним областима. Уколико су зиме благе, пролећне миграције крећу крајем фебруара, у супротном дешавају се од марта до средине априла или маја. У Европи и Русији, јесење миграције трају од августа до децембра.[2][3] У оквиру рода, најближа јој је белоглава стрнадица (Emberiza leucocephalos) са којом се често укршта. За станишта, жутовољка бира углавном полуотворене просторе, рубове шума и пашњаке са жбуновима. Уобичајено је да врсте стациониране на отвореном простору зими формирају мала јата. Исхрана се састоји од храњења младунаца инсектима и једењу семена, а појачава се током сезоне парења. Гнезде се на земљи, женке полажу 3-5 јаја која имају карактеристичне шаре.
Изглед[уреди | уреди извор]
Жутовољка је птица дугачка око 16.5cm, тежине од 20-36.5gr са распоном крила од 23–29.5cm. Има кратак, дебели кљун. Мужјак има изразито жуту главу и доњи део тела, пругаста браон леђа са доњим делом леђа боје ораха. Женка је светлије боје и простијих шара.
Парење[уреди | уреди извор]
Парење почиње углавном током априла и маја, када женке праве купаста гнезда на скривеном месту или близу земље. Женке лежу 3-5 јаја која имају карактеристичну шару у виду мреже црних линија. До излегања прође 12-14 дана и још 11-13 дана док се младунчад не оперја. Оба родитеља хране птиће у гнезду, а изнесу 2-3 легла током године. Гнезда угрожавају углавном пацови и вране, док одрасле лове птице грабљивице.[3]
Исхрана[уреди | уреди извор]
Жутовољка припада омниворима, али јој је исхрана претежно животињског порекла. Храни се црвима, пијавицама, раковима, пауковима, копненим и воденим инсектима и ларвама, водоземцима (жабе и даждевњаци), рибама, птицама и сисарима. Храни се и биљкама, поготову током јесени и зиме, и то изданцима и корењем биљака, семењем, бобицама и воћем.[4]
Подврсте[уреди | уреди извор]
Постоје три регистроване подврсте [3]:
- E. c. citrinella - (Linnaeus, 1758): наименована подврста, распрострањена углавном широм југоисточне Енглеске и Европе, на истоку до северозападне границе Русије и западне Украјине,
- E. c. caliginosa - (Clancey, 1940): подврста се може наћи у Ирској, на Острву Мен и у Великој Британији (изузев југоисточне Енглеске),
- E. c. erythrogenys - (Brehm, 1855): подрста која се може наћу у Русији, централној Украјини и на источном Балкану, источно све до Сибира и северозападне Монголије. Изоловане популације се могу наћи источно од Црног мора и на Кавказу.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Јаја жутовољке -
-
-
-
-
.jpg)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ BirdLife International (2014). „Emberiza citrinella”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 13. 2. 2015.
- ^ Snow, David; Perrins, Christopher M, ур. (1998). The Birds of the Western Palearctic concise edition (2 volumes). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1.
- ^ а б в Hoyo, Josep del; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A (ур.). „Emberizidae”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 13. 4. 2014. (потребна претплата)
- ^ Bird Life International, Species FactSheet
Литература[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
