Enrike III od Kastilje

Из Википедије, слободне енциклопедије
Enrike III od Kastilje

Vitraž u Alkazaru u Segoviji. Prikazan je kralj Enrike III sa porodicom. Karlos Munjoz de Pablos
Vitraž u Alkazaru u Segoviji. Prikazan je kralj Enrike III sa porodicom. Karlos Munjoz de Pablos

Датум рођења 4. oktobar 1379.
Место рођења Burgos (Kraljevina Kastilja)
Датум смрти 25. decembar 1406.
Место смрти Toledo (Kraljevina Kastilja)
Порекло и породица

Enrike III od Kastilje (šp. Enrique III el Doliente) poznat i kao Enrike Bolni, bio je kralj Kastilje. Bio je sin Huana I od Kastilje i Eleonor od Aragona. Oca je nasledio 9. oktobra 1390. godine i vladao je sve do svoje smrti, 1406. godine. Хуан I од Кастиље

Mladost[уреди]

Rođen je u Burgosu, tadašnjoj prestonici kraljevine Kastilje kao prvenac novopečenog kralja Kastilje, Huana I, i njegove supruge, Eleonor od Aragona. Odgajila ga je Ines Laso de la Vega, supruga Huana Ninja, a njegovo obrazovanje bilo je povereno biskupu od Tuja, Dijegu de Anaji Maldonadu, koji će kasnije postati biskup Sevilje, i Alvaru de Isorni, koji će kasnije postati biskup Santjaga.

Brak sa naslednicom portugalskog prestola, Beatriz od Portugalije, bio je dogovoren nedugo nakon njegovog rođenja, kao deo mirovnog sporazuma između Kastilje i Portugalije, ali do ovog braka nije na kraju došlo jer, se Enrikeov otac Huan I oženio sa Beatriz 1382. kada je ostao udovac 1382.

Kao deo sporazuma u Bajoni, 1388. godine, oženio se Katarinom od Lankastera, kćerku Džona, vojvode od Lankastera i Konstance od Kastilje, a samim tim i unuke kralja Pedra Surovog. Ovim je brakom završen dinastički konflikt i uspostavljen je mir između Kastilje i Engleske.

Bio je prvi nosilac titule princa od Asturije, titule koja se i dan danas dodeljuje svim prestolonaslednicima. Pre njega, kastiljanski prestolonaslednici nosili su titulu starijih prinčeva. Godine 1390. Huan je hteo da abdicira u njegovu korist, ali ga je u tome sprečio Kortes u Gvadalahari. Međutim, iste godine u oktobru, Huan je pao s konja i umro, tako da je Enrike bio proglašen novim kraljem Kastilje. Enrike je tada imao samo 11 godina. Na presto je stupio dve godine kasnije, 2. avgusta 1393. nakon vrlo nemirnog perioda i nekoliko promena na kastiljanskom prestolu.

Umro je 25. decembra 1406. godine. Kako je sin Enrikea i Katarine, Huan, imao tek godinu dana kada je Enrike umro, Katarina je obavljala dužnost regenta.

Vladavina[уреди]

Enrike III je ograničio moć krupnog plemstva i ponovo uspostavio vrhovnu kraljevsku moć uz pomoć sitnog plemstva smenjujući sa važnih državnih mesta svoje najmoćnije rođake, kao npr. Alfonsa Enrikeza i Leonor od Trastamare. Opozvao je privilegije koje su njegovi prethodnici dodelili Kortesu Kastilje, dao je veći značaj upravnicima u gradovima, i sanirao je ekonomiju kraljevstva. Ublažio je progon Jevreja proklamovanjem nekoliko edikata protiv nasilja, koje je bilo eskaliralo naročito 1391. godine.

Tokom njegove vladavine, kastiljanska flota je odnela nekoliko pobeda protiv Engleza. Godine 1400. Enrike je poslao jednu flotu koja je uništila gusarsku bazu u Tetuanu, u Severnoj Africi. Godine 1402. otpočeo je s kolonizacijom Kanarskih ostrva, gde je poslao francuskog istraživača Žana Betenkura. Zaustavio je portugalsku invaziju koja je počela 1396. sa napadom na Badahoz, i uspostavio konačno mir sporazumom koji je potpisao 15. avgusta 1402. zajedno sa Žoaom I od Portugalije.

Enrike III je takođe podržao avinjonskog papu Benedikta XIII i obnovio rekonkistu protiv muslimanskog kraljevstva Granade, postigavši važnu pobedu u bici kod Koljeharesa 1406. godine. Takođe je poslao dva izaslanstva mongolskom vladaru Tamerlanu, prva pod vođstvom Ernana Sančeza de Palazuelosa, a druga pod vođstvom Ruja Gonzaleza de Klaviha. Put drugog izaslanstva ostao je zabeležen u knjizi La Embajhada a Tamorlán (Ambasada Tamerlanu).

Poslednjih godina života preneo je deo kraljevskih dužnosti na svog brata Fernanda od Antekere, koji će biti regent Kastilje sve dok Enrikeov sin, Huan II od Kastilje nije postao punoletan.

Enrike III od Kastilje je umro u Toledu 25. decembra 1406. godine, dok je spremao pohod na kraljevinu Granadu.

Literatura[уреди]

  • Davila, Gil Gonzalez (1638). Historia de la vida y hechos del Rey Don Henrique Tercero de Castilla. por Francisco Martinez. 
  • Pedro López de Ayala: Crónicas de los Reyes de Castilla Don Pedro, Don Enrique II, Don Juan I, Don Enrique III. 2 v. Editorial Órbigo, S.L. ISBN 84-96966-50-X
  • Suárez Bilbao, Fernando: Enrique III. Diputación Provincial de Palencia 1994 ISBN 84-8173-013-0
  • Veas Arteseros, Francisco de Asís: Itinerario de Enrique III. Ed: Ediciones de la Universidad de Murcia 2003 ISBN 84-8371-400-0
  • Mitre Fernández, Emilio: Una muerte para un rey : Enrique III de Castilla (Navidad de 1406). Ámbito Ediciones, S.A. 2001 ISBN 84-8183-091-7
  • Mitre Fernández, Emilio: Los judíos de Castilla en tiempo de Enrique III : el pogrom de 1391. Universidad de Valladolid. Secretariado de Publicaciones e Intercambio Editorial 1994 ISBN 84-7762-449-6
  • Mitre Fernández, Emilio: Extensión del régimen de corregidores en el reinado de Enrique III de Castilla. Universidad de Valladolid. Secretariado de Publicaciones e Intercambio Editorial 1969 ISBN 84-600-0218-7
  • Montojo Jiménez, Carlos: La diplomacia castellana bajo Enrique III : estudio especial de la embajada de Ruy González de Clavijo a la corte de Tamerlán. Ministerio de Asuntos Exteriores. Centro de Publicaciones 2004 ISBN 84-95265-38-9
  • Del Arco y Garay, Ricardo (1954). Instituto Jerónimo Zurita. Consejo Superior de Investigaciones Científicas.. ed. Sepulcros de la Casa Real de Castilla (1ª edición). Madrid.
  • Elorza, Juan C.; Lourdes Vaquero, Belén Castillo, Marta Negro (1990). Junta de Castilla y León. Consejería de Cultura y Bienestar Social. ed. El Panteón Real de las Huelgas de Burgos. Los enterramientos de los reyes de León y de Castilla (2ª edición). Editorial Evergráficas S.A. ISBN 84-241-9999-5.

Vidi još[уреди]

Спољашње везе[уреди]