Erazistrat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Erazistrat otkriva uzrok bolesti Antioha)

Erazistrat (грч. Ἐρασίστρατος Loulida, ostrvo Kea, oko 304. — Alesandrija oko 250. p. n. e.) bio je grčki anatom i lekar Seleuka I Nikatora od Sirije.[1][2][3][4][5] Bavio se anatomskim istraživanjima i kako bi svoja znanja iz ove oblasti preneo i drugim lekarima, zajedno sa kolegom Herofilom osnovao je školu anatomije u Aleksandriji, u kojoj je nastavio da se bavi seciranjem leševa.[6][7]

Pripisuje mu se prvi naučni opis srčanih komora, kao i zaključak da je srce mišićna pumpa, a ne središte osećanja. Erazistrat je bio među prvim anatomima koji je pravio razliku između arterije i vene, ali je pogrešno tumačio njihovu ulogu. Naime on je verovao da su arterije pune vazduha i da prenose „animalni duh“ (pneumu).[8]

Erazistrat je smatrao da su osnovni element tela atomi, i da ih aktivira duh, dusa ili pneuma koja se kreće kroz živce. Takođe smatrao je da živci sprovode „nervni duh“ iz mozga u ostale delove tela.[9]

Erazistrat je razlikovao i funkcije senzornih i motoričkih nerva, i njihovu funkciju povezao je sa moždanom aktivnošću.[10] Bio je veliki zagovornik preventivne medicine.

Izvori[уреди]

  1. Suidas, s.v. Ερασίστρ.
  2. Stab. x. 5, pp. 389, ed. Tuchn.
  3. Στέφανος Βυζάντιος, Κως
  4. Galen of Chios, Introd. c. 4. vol. xiv pp. 683
  5. Αυτοκράτωρ Ιουλιανός, Misopog. pp. 347
  6. Fraser, P. M. (1969). "The Career of Erasistratus of Ceos". Istituto Lombardo, Rendiconti 103: 518–537.
  7. von Staden, Heinrich (1975). "Experiment and Experience in Hellenistic Medicine". Bulletin of the Institute of Classical Studies 22 (1): 178–199
  8. Lonie, I. M. (1964). "Erasistratus, the Erasistrateans, and Aristotle". Bulletin of the History of Medicine 38: 426–443.
  9. Lloyd, G. E. R. (1975). "A Note on Erasistratus of Ceos". Journal of Hellenic Studies 95: 172–175. doi:10.2307/630879.
  10. Galen (1984). Furley, David J.; Wilkie, J.S., eds. Galen on respiration and the arteries. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 0-691-08286-3.

Literatura[уреди]

  • Brain, Peter (1986). Galen on bloodletting : a study of the origins, development, and validity of his opinions, with a translation of the three works. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-32085-2. 
  • Fraser, P. M. (1969). „The Career of Erasistratus of Ceos“. Istituto Lombardo, Rendiconti 103: 518–537. 
  • Galen (1984). Furley, David J.; Wilkie, J.S.. eds. Galen on respiration and the arteries. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 0-691-08286-3. 
  • Galen (1984). De Lacy, Phillip. ed. On the Doctrines of Hippocrates and Plato (3rd ed.). Berlin: Akademie-Verlag. 
  • Galen (1916). On the natural faculties. Arthur John Brock, trans. London: W. Heinemann. ISBN 0-674-99078-1. 
  • Harris, C. R. S. (1973). The heart and the vascular system in ancient Greek medicine. From Alcmaeon to Galen. Oxford: Clarendon. ISBN 0-19-858135-1. 
  • Lloyd, G. E. R. (1975). „A Note on Erasistratus of Ceos“. Journal of Hellenic Studies 95: 172–175. DOI:10.2307/630879. 
  • Lonie, I. M. (1964). „Erasistratus, the Erasistrateans, and Aristotle“. Bulletin of the History of Medicine 38: 426–443. 
  • Smith, W. D. (1982). „Erasistratus's dietetic medicine“. Bulletin of the history of medicine 56 (3): 398–409. PMID 6753988. 
  • von Staden, Heinrich (1975). „Experiment and Experience in Hellenistic Medicine“. Bulletin of the Institute of Classical Studies 22 (1): 178–199. DOI:10.1111/j.2041-5370.1975.tb00340.x.