Etanolamin
| Etanolamin | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | 2-Amino-l-Etanol, Etanolamin, Monoetanolamin, β-Aminoetanol, β-hidroksietilamin, β-Aminoetil alkohol, Glicinol, Olamin, MEA, UN 2491 |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 141-43-5  |
| PubHem | 700 |
| HemPauk | 13835336 |
| EINECS broj | |
| DrugBank | DB03994 |
| KEGG | |
| ChEBI | 16000 |
| RTECS | KJ5775000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C2H7NO |
| Molarna masa | 61.08 g mol−1 |
| Agregatno stanje | Viskozna bezbojna tečnost sa zadahom amonijaka |
| Gustina | 1.012 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
10.3 °C, 283 K, 51 °F |
| Tačka ključanja |
170 °C, 443 K, 338 °F |
| Rastvorljivost u vodi | meša se |
| Napon pare | 64 Pa (20 °C)[1] |
| pKa | 9.50[2] |
| Indeks refrakcije (nD) | 1.4539 (20 °C)[3] |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | JT Baker |
| NFPA 704 |
 2
3
0
|
| R-oznake | R20, R34, R36/37/38 |
| S-oznake | S26, S27, S36/37, S39, S45 |
| Tačka paljenja | 85 °C (zatvorena posuda) |
| Tačka spontanog paljenja | 410 °C |
| Eksplozivni limiti | 5.5 - 17% |
| SAD-Dozvoljeni limit izlaganja |
3 ppm |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodna jedinjenja | N-Metiletanolamin dietanolamin trietanolamin |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Etanolamin (2-aminoetanol, monoetanolamin, ETA, MEA), je organsko jedinjenje koje je primarni amin (zbog amino grupe u njegovom molekulu) i primarni alkohol (zbog hidroksil grupe). Poput drugih amina, monoetanolamin deluje kao slaba baza. Etanolamin je toksična, zapaljiva, korozivna, bezbojna, viskozna tečnost sa mirisom sličnom amonijaku.
Etanolamini se često nazivaju monoetanolaminima ili MEA, da bi se razlikovali od dietanolamina (DEA) i trietanolamina (TEA). Etanolamin je druga najrasprostranjenija čeona grupa fosfolipida, supstanci nađenih u biološkim membranama. Oni se takođe nalaze u molekulima glasnika kao što je palmitoiletanolamid koji utiču na CB1 receptore.[4]
Садржај |
Produkcija [уреди]
Monoetanolamin nastaje reakcijom etilen oksida sa tečnim amonijakom; reakcija se takođe proizvodi dietanolamin i trietanolamin.[5]
Ova reakcija je egzotermna.
Primena [уреди]
MEA se koristi u vodenim rastvorima za pranje pojedinih kiselih gasova. On se koristi kao sirovina za proizvodnju deterdženata, emulgatora, sredstava za poliranje, lekova, inhibitora korozije, hemijskih intermedijara, etc.[5][6] Na primer, reagovanjem etanolamina sa amonijakom nastaje helacioni agens, etilendiamin.[5]
Literatura [уреди]
- ^ „Ethanolamine MSDS“. Acros Organics
- ^ Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
- ^ R. E. Reitmeier; V. Sivertz; H. V. Tartar (1940). „Some Properties of Monoethanolamine and its Aqueous Solutions“. Journal of the American Chemical Society 62 (8): 1943–1944. DOI:10.1021/ja01865a009.
- ^ Calignano, A; La Rana, G; Piomelli, D (2001). „Antinociceptive activity of the endogenous fatty acid amide, palmitylethanolamide“. European Journal of Pharmacology 419 (2–3): 191–8. DOI:10.1016/S0014-2999(01)00988-8. PMID 11426841.
- ^ а б в Klaus Weissermel, Hans-Jürgen Arpe, Charlet R. Lindley, Stephen Hawkins (2003). „Chap. 7. Oxidation Products of Ethylene“. Industrial Organic Chemistry. Wiley-VCH. стр. 159–161. ISBN 3527305785.
- ^ „Ethanolamine“. Occupational Safety & Health Administration
Spoljašnje veze [уреди]
|
|||||
