Etanolamin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Etanolamin
IUPAC ime
Drugi nazivi 2-Amino-l-Etanol, Etanolamin, Monoetanolamin, β-Aminoetanol, β-hidroksietilamin, β-Aminoetil alkohol, Glicinol, Olamin, MEA, UN 2491
Identifikacija
CAS registarski broj 141-43-5 YesY
PubChem[1][2] 700
ChemSpider[3] 13835336 YesY
UNII 5KV86114PT YesY
EINECS broj 205-483-3
DrugBank DB03994
KEGG[4] D05074
ChEBI 16000
ChEMBL[5] CHEMBL104943 YesY
RTECS KJ5775000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C2H7NO
Molarna masa 61.08 g mol−1
Agregatno stanje Viskozna bezbojna tečnost sa zadahom amonijaka
Gustina 1.012 g/cm3
Tačka topljenja

10.3 °C, 283 K, 51 °F

Tačka ključanja

170 °C, 443 K, 338 °F

Rastvorljivost u vodi meša se
Napon pare 64 Pa (20 °C)[6]
pKa 9.50[7]
Indeks refrakcije (nD) 1.4539 (20 °C)[8]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) JT Baker
NFPA 704
NFPA 704.svg
2
3
0
 
R-oznake R20, R34, R36/37/38
S-oznake S26, S27, S36/37, S39, S45
Tačka paljenja 85 °C (zatvorena posuda)
Tačka spontanog paljenja 410 °C
Eksplozivni limiti 5.5 - 17%
SAD-Dozvoljeni
limit izlaganja
3 ppm
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja N-Metiletanolamin
dietanolamin
trietanolamin

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Etanolamin (2-aminoetanol, monoetanolamin, ETA, MEA), je organsko jedinjenje koje je primarni amin (zbog amino grupe u njegovom molekulu) i primarni alkohol (zbog hidroksil grupe). Poput drugih amina, monoetanolamin deluje kao slaba baza. Etanolamin je toksična, zapaljiva, korozivna, bezbojna, viskozna tečnost sa mirisom sličnom amonijaku.

Etanolamini se često nazivaju monoetanolaminima ili MEA, da bi se razlikovali od dietanolamina (DEA) i trietanolamina (TEA). Etanolamin je druga najrasprostranjenija čeona grupa fosfolipida, supstanci nađenih u biološkim membranama. Oni se takođe nalaze u molekulima glasnika kao što je palmitoiletanolamid koji utiču na CB1 receptore.[9]

Produkcija[уреди]

Monoetanolamin nastaje reakcijom etilen oksida sa tečnim amonijakom; reakcija se takođe proizvodi dietanolamin i trietanolamin.[10]

Reaction of ethylene oxide with ammonia.png

Ova reakcija je egzotermna.

Primena[уреди]

MEA se koristi u vodenim rastvorima za pranje pojedinih kiselih gasova. On se koristi kao sirovina za proizvodnju deterdženata, emulgatora, sredstava za poliranje, lekova, inhibitora korozije, hemijskih intermedijara, etc.[10][11] Na primer, reagovanjem etanolamina sa amonijakom nastaje helacioni agens, etilendiamin.[10]

En from ethanolamine.png

Literatura[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ „Ethanolamine MSDS“. Acros Organics. 
  7. ^ Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
  8. ^ R. E. Reitmeier; V. Sivertz; H. V. Tartar (1940). „Some Properties of Monoethanolamine and its Aqueous Solutions“. Journal of the American Chemical Society 62 (8): 1943–1944. DOI:10.1021/ja01865a009. 
  9. ^ Calignano, A; La Rana, G; Piomelli, D (2001). „Antinociceptive activity of the endogenous fatty acid amide, palmitylethanolamide“. European Journal of Pharmacology 419 (2–3): 191–8. DOI:10.1016/S0014-2999(01)00988-8. PMID 11426841. 
  10. ^ а б в Klaus Weissermel, Hans-Jürgen Arpe, Charlet R. Lindley, Stephen Hawkins (2003). „Chap. 7. Oxidation Products of Ethylene“. Industrial Organic Chemistry. Wiley-VCH. стр. 159–161. ISBN 3527305785. 
  11. ^ „Ethanolamine“. Occupational Safety & Health Administration. 

Spoljašnje veze[уреди]