Fagocit

Из Википедије, слободне енциклопедије

Fagociti su bela krvna zrnca koja štite telo putem konzumiranja (fagocitoze) štetnih stranih čestica, bakterija, i mrtvih ili umirućih ćelija. Njihovo ime potiče od grč. phagein - "da jede", i "-cit", biološkog sufiksa koji označava „ćeliju“.[1] Oni su esencijalni za borbu protiv infekcija i zanaknadni imunitet.[2] Fagociti su važni širom životinjskog carstva[3] i visoko su razvijeni kod kičmenjaka.[4] Jedan litar ljudske krvi sadrži oko šest milijardi fagocita.[5] Fagocite je otkrio 1882 Ilja Iljič Mečnikov dok je studirao larve morske zvezde.[6] Mečnikov je nagrađen za ovo otkriće Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu 1908. godine.[7] Fagociti su prisutni kod mnogih vrsta. Neke amebe se ponašaju kao makrofagni fagociti, što sugestira da su se fagociti pojavili rano tokom evolucije živih bića.[8]

Fagociti ljudi i životinja se nazivaju „profesionalnim“ ili „neprofesionalnim“ u zavisnosti od toga koliko su efektivi u izvođenju fagocitoze.[9] U profesionalne fagocite se uvrštavaju neutrofili, monociti, makrofage, dendritske ćelije, i mastociti.Грешка цитирања Затвара </ref> који недостаје <ref> тагу; $2 Glavna razlika između profesionalnih i neprofesionalnih fagocita je da profesionalni fagociti imaju molekulske receptore na njihovoj površini koji mogu da detektuju štetne objekte, kao što su bakterije, koji se normalno ne nalaze u telu.[10] Fagociti su presudni u borbi protiv infekcija, kao i za održavanje zdravog tkiva, jer uklanjaju mrtve i umiruće ćelije koje su dosegle kraj njihovog životnog veka.[11]Грешка цитирања Затвара </ref> који недостаје <ref> тагу; $2 Neki fagociti ubijaju progutane patogene putem oksidanasa ili azot oksida.[12] Nakon fagocitoze, makrofage i dendritske ćelije mogu isto tako da učestvuju u prezentaciji antigena. To je proces kojim fagociti premeštaju delove razgrađenog materijala na svoju površinu. Taj materijal se tim putem prikazuje drugim ćelijama imunskog sistema. Neki fagociti zatim putuju u telesne limfne čvorove i prikazuju materijal belim krvnim zrncima zvanim limfociti. Ovaj proces je važan za formiranje imunosti.[13] Međutim, mnogi patogeni su evoluirali metode za izbegavanje napada fagocita.[2]

Reference[уреди]

  1. ^ Little, C., Fowler H.W., Coulson J. (1983). The Shorter Oxford English Dictionary. Oxford University Press (Guild Publishing). стр. 1566-67. 
  2. ^ а б Mayer Gene (2006). „Immunology — Chapter One: Innate (non-specific) Immunity“. Microbiology and Immunology On-Line Textbook. USC School of Medicine Приступљено November 12, 2008. 
  3. ^ Delves et al. 2006, стр. 250
  4. ^ Delves et al. 2006, стр. 251
  5. ^ Hoffbrand, Pettit & Moss 2005, стр. 331
  6. ^ Ilya Mechnikov, retrieved on November 28, 2008. From Nobel Lectures, Physiology or Medicine 1901–1921, Elsevier Publishing Company, Amsterdam, 1967. Archived август 22, 2008 at the Wayback Machine
  7. ^ FC Schmalstieg, AS Goldman (2008). „Ilya Ilich Metchnikoff (1845–1915) and Paul Ehrlich (1854–1915): the centennial of the 1908 Nobel Prize in Physiology or Medicine“. Journal of medical biography 16 (2): 96-103. DOI:10.1258/jmb.2008.008006. PMID 18463079. 
  8. ^ Janeway, Chapter: Evolution of the innate immune system. see Bibliography, retrieved on March 20, 2009
  9. ^ Ernst & Stendahl 2006, стр. 186
  10. ^ Ernst & Stendahl 2006, стр. 10
  11. ^ Thompson, CB (1995). „Apoptosis in the pathogenesis and treatment of disease“. Science 267 (5203): 1456-62. DOI:10.1126/science.7878464. PMID 7878464. 
  12. ^ Fang FC (October 2004). „Antimicrobial reactive oxygen and nitrogen species: concepts and controversies“. Nat. Rev. Microbiol. 2 (10): 820-32. DOI:10.1038/nrmicro1004. PMID 15378046. 
  13. ^ Janeway, Chapter: Antigen Presentation to T Lymphocytes. see Bibliography, retrieved on March 20, 2009

Literatura[уреди]

  • Little, C., Fowler H.W., Coulson J. (1983). The Shorter Oxford English Dictionary. Oxford University Press (Guild Publishing). стр. 1566-67. 
  • Delves P. J., Martin S. J., Burton D. R., Roit I. M. (2006). Roitt's Essential Immunology (11th ed.). Malden, MA: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-3603-7. 
  • Ernst J. D., Stendahl O., ed. (2006). Phagocytosis of Bacteria and Bacterial Pathogenicity. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84569-4  Website
  • Hoffbrand A. V., Pettit J. E., Moss P. A. H. (2005). Essential Haematology (4th ed.). London: Blackwell Science. ISBN 978-0-632-05153-3 
  • Janeway C. A., Murphy K. M., Travers P., Walport M. (2001). Immunobiology (5th ed.). New York: Garland Science. ISBN 978-0-8153-3642-6 
  • Paoletti R., Notario A., Ricevuti G., ed. (1997). Phagocytes: Biology, Physiology, Pathology, and Pharmacotherapeutics. New York: The New York Academy of Sciences. ISBN 978-1-57331-102-1 
  • Robinson J. P., Babcock G. F., ed. (1998). Phagocyte Function — A guide for research and clinical evaluation. New York: Wiley–Liss. ISBN 978-0-471-12364-4 
  • Sompayrac L. (2008). How the Immune System Works (3rd ed.). Malden, MA: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-6221-0 

Spoljašnje veze[уреди]