Феанор

Феанор
Толкинов легендаријум
Феанор и Финголфин
Познат и као	Феанаро, Куруфинве, Финвион
Звање	Узвишени краљ Нолдора
Раса	Вилењак
Род	Нолдор
Година рођења	1169. Године Дрвећа
Година смрти	1497. Године Дрвећа
Књига/е	Силмарилион

Феанор (квен. Fëanáro) је један од најважнијих ликова Толкинове књиге „Силмарилион“, у којој је описан као Вилењак „најпрефињенијег ума и највештијих руку“. Рођен је 1169. гд, као једини син Финвеа, узвишеног краља Нолдора и Миријеле. Иако му је отац дао име Куруфинве (што значи „вешти (син) Финве(а)“), заувек је остао познат по имену које му је мајка дала - Феанаро, односно по синдарском облику имена - Феанор. Након смрти Миријеле, Феанор је добио два полубрата, Финголфина и Финарфина, из очевог новог брака.

Према Силмарилиону, Феанор је осмислио Тенгвар, којим се пишу и квенијски и синдарски језик. Творац је Силмарила, божанских драгуља, због чије крађе је повео Нолдоре из Валинора назад у Средњу земљу. Он се сматра и за творца седам Палантира.

Године Дрвећа 1497, након велике Битке под Звездама (Дагор-нуин-Гилиат), у којој је његова војска успела поразити војске Моргота, Феанор је, не размишљајући о непријатељевој снази, у исхитреном налету на Ангбанд у борби са Балрозима задобио смртоносне ране. Иако су његови синови успели да одбију Готмога, Феанор је ипак подлегао ранама.

Феанор је имао седморицу синова, које му је у Аману родила Нерданела: Маидрос, Маглор, Карантир, Келегорм, Куруфин, Амрод и Амрас.