Filološka kritika

Из Википедије, слободне енциклопедије

Filološka kritika ili tekstologija je nauka koja se bavi tekstom sa stanovišta njegove istorije. To nije književna kritika, vec kritika teksta. Ona je zauzimala centralno mesto u pozitivizmu. Prema Reneu Veleku i Ostinu Vorenu najviše je vezana za istoriju književnosti. U pozitivizmu se praktični rad uglavnom svodio na: kritičko izdavanje književnih tekstova, istraživanje izvora i istorijata nastanka dela i ispitivanje okolnosti u kojima je živeo pesnik.

Kolevka filologije je Aleksandrijska škola u 3.veku pre nove ere. Tu su se čuvali tekstovi, ispitivala autentičnost i slično. Tekstologija u današnjem smislu nastaje u XIX veku. Osnovna pitanja su: pitanje autentičnosti, pitanje autorstva i pitanje datiranja teksta.

Prvo se bavi samim tekstom i spada u nižu filološku kritiku, a druga dva u višu filološku kritiku (filološka kritika je vezana za Bibliju čiji je autor Bog i zato je to viša filološka kritika). Utemeljena je u Nemačkoj gde su vršena proučavanja Biblije. Značajan je tekstolog Karl Lahman. Zadatak filološke kritike se najbolje ostvaruje preko materijalnih dokaza, nikako preko estetike.