Flavin mononukleotid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Flavin mononukleotid
Drugi nazivi FMN
Identifikacija
CAS registarski broj 146-17-8 YesY
PubChem[1][2] 643976
ChemSpider[3] 559060 YesY
UNII 7N464URE7E YesY
MeSH Flavin+mononucleotide
ChEBI 17621
ChEMBL[4] CHEMBL1201794 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C17H21N4O9P
Molarna masa 456,344 g/mol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Flavin mononukleotid (FMN, riboflavin-5′-fosfat) je biomolekul koji se formira iz riboflavina (vitamina B2) enzimom riboflavin kinaza i funkcioniše kao prostetska grupa raznih oksidoreduktaza među kojima je NADH dehidrogenaza, kao i kofaktor bioloških foto receptora plavog-svetla. Tokom katalitičkog ciklusa, reverzibilna interkonversija oksidizovanih (FMN), semihinonskih (FMNH) i redukovanih (FMNH2) formi se odvija u raznim oksidoreduktazama. FMN je jači oksidicioni agens nego NAD i posebno je koristan zato što učestvuje u jedno- i dvo-elektronskim transferima.[5] U njegovoj ulozi foto receptora plavog svetla, (oksidovani) FMN se izdvaja od konvencionalnih foto receptora po tome što je signalno stanje a ne E/Z izomerizacija.[6]

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  6. ^ Z. Cao, V. Buttani, A. Losi and W. Gärtner (2008). „A Blue Light Inducible Two-Component Signal Transduction System in the Plant Pathogen Pseudomonas syringae pv. tomato“. Biophysical Journal 94 (3): 897-905. DOI:10.1529/biophysj.107.108977. 

Spoljašnje veze[уреди]