Flavin mononukleotid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Flavin mononukleotid
Drugi nazivi FMN
Identifikacija
CAS registarski broj 146-17-8 YesY
PubChem[1][2] 643976
ChemSpider[3] 559060 YesY
UNII 7N464URE7E YesY
MeSH Flavin+mononucleotide
ChEBI 17621
ChEMBL[4] CHEMBL1201794 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C17H21N4O9P
Molarna masa 456,344 g/mol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Flavin mononukleotid (FMN, riboflavin-5′-fosfat) je biomolekul koji se formira iz riboflavina (vitamina B2) enzimom riboflavin kinaza i funkcioniše kao prostetska grupa raznih oksidoreduktaza među kojima je NADH dehidrogenaza, kao i kofaktor bioloških foto receptora plavog-svetla. Tokom katalitičkog ciklusa, reverzibilna interkonversija oksidizovanih (FMN), semihinonskih (FMNH) i redukovanih (FMNH2) formi se odvija u raznim oksidoreduktazama. FMN je jači oksidicioni agens nego NAD i posebno je koristan zato što učestvuje u jedno- i dvo-elektronskim transferima.[5] U njegovoj ulozi foto receptora plavog svetla, (oksidovani) FMN se izdvaja od konvencionalnih foto receptora po tome što je signalno stanje a ne E/Z izomerizacija.[6]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  6. Z. Cao, V. Buttani, A. Losi and W. Gärtner (2008). „A Blue Light Inducible Two-Component Signal Transduction System in the Plant Pathogen Pseudomonas syringae pv. tomato“. Biophysical Journal 94 (3): 897-905. DOI:10.1529/biophysj.107.108977. 

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]