Fluorovodonična kiselina
| Fluorovodonična kiselina | |
|---|---|
 |
|
| Drugi nazivi | Fluorna kiselina |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 7664-39-3  |
| HemPauk | 14214 |
| EINECS broj | |
| ChEBI | 29228 |
| RTECS | MW7875000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | HF (vodeni rastvor) |
| Molarna masa | nije primenljivo (vidi fluorovodonik) |
| Agregatno stanje | Bezbojni rastvor |
| Gustina | 1.15 g/mL (za 48% rastvor) |
| Tačka topljenja |
nije primenjivo |
| Tačka ključanja |
nije primenjivo |
| Rastvorljivost u vodi | meša se. |
| pKa | 3.17 [1] |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | duPont MSDS |
| ЕU-klasifikacija | Veoma je toksična (T+) Korozivna (C) |
| EU-indeks | 009-003-00-1 |
| NFPA 704 |
 0
4
2
|
| R-oznake | R26/27/28, R35 |
| S-oznake | (S1/2), S7/9, S26, S36/37, S45 |
| Tačka paljenja | nije zapaljiva |
| Srodna jedinjenja | |
| Drugi anjoni | Hlorovodonična kiselina Bromovodonična kiselina Jodovodonična kiselina |
| Srodna jedinjenja | Fluorovodonik |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Fluorovodonična kiselina (HF) je rastvor fluorovodonika u vodi. Ona je značajan izvor fluora i prekursor brojnih lekova kao što su fluoksetin (Prozak) i mnoštva drugih materijala, npr. PTFE (Teflon).
Fluorovodonična kiselina je visoko korozivna. Ona ima sposobnost rastvaranja mnogih materijala, a posebno oksida. Njena sposobnost rastvaranja stakla je poznata od 17-tog veka, čak i pre nego što je pripremana u velikim količinama.[2] Zbog svoje visoke reaktivnosti sa staklom i umerene reaktivnosti sa metalima, ona se obično čuva u plastičnim kontejnerima (mada je politetrafluoroetilen u manjoj meri propustan za nju).[3]
Gas fluorovodonik gas je izuzetno otrovan. On može instantno i trajno da ošteti pluća i rožnjače oka. Vodeni rastvori (fluorovodonične kiseline) su kontaktni-otrovi sa potencijalom da uzrokuju duboke, mada u početku bezbolne opekotine, koje kasnije dovode do izumiranja tkiva. Putem ometanja telesnog metabolizam kalcijuma, koncentrovana kiselina može da izazove sistemsku toksičnost. To može da kulminira do srčanog udara i smrti, nakon što u kontakt dođe samo 160 cm2 kože.
Kiselost [уреди]
Fluorovodonična kiselina se klasifikuje kao slaba kiselina zato što ima nižu konstantu disocijacije od jakih kiselina. Ona se jonizuje u vodenom rastvoru na način sličan drugim kiselinama:[4]
- HF + H2O
H3O+ + F−
H3O+ + F−Ona je jedina halovodonična kiselina koja se ne smatra jakom kiselinom, i.e. ona nije potpuno jonizovana u vodenim rastvorima.
Kada je koncentracija HF približi 100%, kiselost dramatično raste kao posledica sledeće ravnoteže:
- 2 HF H+ + FHF−
Bifluoridni (FHF−) anjon se stabilizuje veoma jakom vodoničnom vezom između vodonika i fluora.
Literatura [уреди]
- ^ Harris, Daniel C. (2010) Quantitative Chemical Analysis, W. H. Freeman and Company, p.AP14
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 921. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6.
- ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
- ^ Ayotte, P; Hébert, M; Marchand, P (Nov 2005). „Why is hydrofluoric acid a weak acid?“. J. Chem. Phys. 123 (18): 184501. DOI:10.1063/1.2090259. PMID 16292908.
Spoljašnje veze [уреди]
- Karta međunarodnog hemijskog društva 0283
- Fluoridi
- NIOSH džepni vodič za hemijske hazarde
- PubChem CID 14917 (HF)
- PubChem CID 144681 (5HF)
- PubChem CID 141165 (6HF)
- PubChem CID 144682 (7HF)
- Sagorevanje fluorovodonične kiseline
|
|||||
