Fluorovodonik

Из Википедије, слободне енциклопедије
Fluorovodonik
Hydrogen-fluoride-2D-dimensions.png
Hydrogen-fluoride-3D-vdW.png
Identifikacija
CAS registarski broj 7664-39-3 YesY
PubChem[1][2] 16211014
ChemSpider[3] 14214 YesY
UNII RGL5YE86CZ YesY
KEGG[4] C16487
ChEBI 29228
RTECS MW7875000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula HF
Molarna masa 20.01 g mol−1
Agregatno stanje bezbojni gas
Gustina 1.15 g/L, gas (25 °C)
0.99 g/mL, tečnost (19.5 °C)
Tačka topljenja

-83.6 °C, 190 K, -118 °F

Tačka ključanja

19.5 °C, 293 K, 67 °F

Rastvorljivost u vodi meša se
pKa 3.2
Indeks refrakcije (nD) 1.00001
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Linear
Dipolni moment 1.86 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −13.66 kJ/g (gas)
−14.99 kJ/g (tečnost)
Standardna molarna entropija So298 8.687 J/g K (gas)
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
4
1
 
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Hlorovodonik
Bromovodonik
Jodovodnik
Drugi katjoni Natrijum fluorid
Srodna jedinjenja Fluorovodonična kiselina

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Fluorovodonik ili hidrogen fluorid (HF) je jedinjenje u kojem fluor ima oksidaciono stanje -1.

Dobijanje[уреди]

Dobija se reakcijom između kalcijum fluorida i sumporne kiseline:

CaF_2 + H_2SO_4 \rarr CaSO_4 + 2HF

Bezvodni HF se dobija po reakciji:

KHF_2 (s) \rarr KF(s) + HF(g)

Osobine[уреди]

Vodonična veza između molekula HF

Zbog prisustva vodonične veze, fluorovodonik je tečnost, čija je tačka ključanja +20 °C. Meša se s vodom i komercijalno dolazi kao 40%-tni rastvor. Vodeni rastvor fluorovodonika se naziva fluorovodonična kiselina. Ako rastvor dospe na kožu, uzrokuje gnojne rane.

Bezvodni HF nije hemijski reaktivan, ali u prisustvu tragova vode reaguje s metalima i njihovim oksidima. Fluorovodonik reaguje sa silicijum dioksidom, pri čemu se oslobađa gasoviti SiF4. Kako je silicijum dioksid glavna komponenta stakla, HF se ne sme držati u staklenoj boci.

SiO_2 (s) + 4HF \rarr SiF_4 (g) + 2H_2O

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 

Spoljašnje veze[уреди]