Folna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Folina kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi N-​(4-​{[(2-​amino-​4-​oxo-​1,​4-​dihydropteridin-​6-​yl)​methyl]​amino}​benzoyl)-​L-​glutamic acid; pteroyl-L-glutamic acid; Vitamin B9; Vitamin M; Folacin
Identifikacija
CAS registarski broj 59-30-3 YesY
PubChem[1][2] 6037
RTECS LP5425000
ATC B03BB01
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C19H19N7O6
Molarna masa 441.4 g mol−1
Agregatno stanje žuto-narandžasti kristalni prah
Tačka topljenja

250 °C (523 K), razlaže se

Rastvorljivost u vodi 0.0016 mg/ml (25 °C) [3]
pKa 1.: 2.3, 2.: 8.3

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Folna kiselina ili vitamin B9, je jedan od vitamina B kompleksa.[4] Drugo ime ove kiseline je pteroilglutaminska kiselina. Folna kiselina se nalazi kao poliglutamat. Nakon unosa u organizam, apsorbuje se preko enzima u sluznici duodenuma. Nakon apsorpcije se redukuje do tetrahidrofolne kiseline, FH4 koja je koenzim i služi kao prenosilac grupa sa jednim atomom ugljenika, pri metaboličkim procesima.

Folna kiselina je važna za sintezu DNK, pa i za funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Ima značajnu ulogu u ertitropoezi (stvaranju crvenih krvnih zrnaca). Tako manjak ove kiseline u organizmu dovodi do anemije. Ima bitnu ulogu u konverziji aminokiselina, pre svega snižava nivo homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina u krvi može dovesti do začepljenja krvnog suda. Ima značajnu ulogu u razvoju ploda, jer je bitna za normalan razvoj nervne cevi kod novorođenčeta.

Ishrana[уреди]

U mnogim zapadnim zemljama se folna kiselina dodaje prehrambenim proizvodima

Nalazi se u listovima zelenog povrća - spanaća, blitve. Prvi put je izolovana iz listova ovog povrća, po čemu je i dobila ime folium-list. Pored toga se nalazi i u orasima, kvascu, svinjskoj, goveđoj, jagnjećoj i pilećoj jetri.

Preporučena dnevna doza (RDA):

  • deca 50-400µg
  • odrasli 400 µg
  • trudnoća 800 µg

Prilikom unosa velikih količina folne kiseline, može doći do prikrivanje deficijencije B12 vitamina.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. стр. 1027-9. ISBN 9780471193500. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]