Formiranje planeta

Из Википедије, слободне енциклопедије
Umetnički prikaz protoplanerarnog diska

Formiranje i evolucija Sunčevog sistema se procenjuje da je počela pre 4.568 milijardi godina sa gravitacionim kolapsom malih delova molekulskog oblaka.[1] Sunčev sistem je započeo život kao oblak gasa i prašine koji se kretao po galaksiji Mlečni put. Smatra se da je eksplozija neke supernove mogla da prouzrokuje širenje udarnih talasa kroz vasionski prostor, koji su pogodili oblak i na neki način izazvala njegovo zgušnjavanje pod dejstvom njegove sopstvene sile gravitacije. Tokom narednih 100.000 godina, zgusnuti oblak je postao uskovitalni disk, koji se zove sunčeva maglina. Pod pritiskom gasa i prašine koji su se spiralno kretali ka centru, maglina je postajala sve vrelija i gušca i počela da se širi. Ubrzo se razvila u mlado Sunce.

Izvan ove centralne peći, čestice prašine su počele da se zbijaju kao pahuljice prvo u male fregmente stena, a zatimu ogromne stene. Tokom miliona godina su neke narasle u blokove sa prečnikom od više kilometara, koji se nazivaju plantezimali. Oni se kasnije počeli da se međusobno sudaraju, spajajući se u grudve poput snega, i od njih su nastale unutrašnje stenovite planete, Merkur, Venera, Zemlja i Mars, kao i jezgra četri gasovita džina, Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Sunčev vetar je oduvao ostatke prašine i gasa, uključujući i atmosferu oko četri unutrašnje planete. Planete džinovi su bile daleko od najžešćih udara sunčevog vetra, što im je omogućilo da sačuvaju debele slojeve gasa i prašine koji ih je okruživao. Jupiterova sila gravitacije je izazvala međusobno uništavanje obližnjih plantezimala i sprečila njihovo spajanje u novu planetu a preostali pojas stenja poznatog kao asteroidi, i dalje, do današnjih dana, ostao u orbiti Sunca.

Za oko 5 milijardi godina, Sunce će biti hladno i mnogostruko će se proširiti u odnosu na sadašnj prečnik (postaće crveni džin), pre nego što odbaci svoje spoljašnje slojeva kao planetarnu maglinu i ostavi iza sebe zvezdani ostatak poznat kao beli patuljak. U dalekoj budućnosti, gravitacija umiruće zvezde će postepeno redukovati prateće planete Sunca. Neke od njih će biti uništene, a druge odbačene u međuzvezdani prostor. Ultimatno, tokom perioda od bilion (1012) godina, Sunce će verovatno ostati bez tela u orbiti oko njega.[2]

Reference[уреди]

  1. ^ Bouvier, Audrey and Meenakshi Wadhwa, "The age of the solar system redefined by the oldest Pb-Pb age of a meteoritic inclusion". Nature Geoscience, Nature Publishing Group, a division of Macmillan Publishers Limited. Published online 2010-08-22, retrieved 2010-08-26, doi:10.1038/NGEO941. - Date based on oldest inclusions found to date in meteorites, thought to be among the first solid material to form in the collapsing solar nebula.
  2. ^ Freeman Dyson (July 1979). „Time Without End: Physics and Biology in an open universe“. Reviews of Modern Physics 51 (3): 447. Bibcode 1979RvMP...51..447D. DOI:10.1103/RevModPhys.51.447 Приступљено 2. 4. 2008.. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]