Fridrih fon Esmarh

Из Википедије, слободне енциклопедије
Fridrih fon Esmarh

Friedrich von Esmarch 1862.jpg
Fridrih fon Esmarh 1862

Општи подаци
Датум рођења 9. januar 1823.
Место рођења Tening (Prusija)
Датум смрти 23. februar 1908.
Место смрти Kil (Nemačko carstvo)
Рад
Поље hirurgija
Институција Direktor hirurške klinike u Kilu od 1854 do 1899
Познат по Esmarhova poveska Esmarhova trugla marama
Награде Titula ekselencije i počasnog građanina Kila
Напомене Jedan od tri najznačajnija predstavnika konzervativne hirurge Nemačke

Johan Fridrih August fon Esmarh (nem. Johann Friedrich August von Esmarch; 9. januar 182323. februar 1908) je bio nemački hirurg, autor mnogih inovacija u hirurgiji, član berlinske komisije za vojne bolnice, direktor hirurške klinike u Kilu od 1854 do penzionisanja 1899 i zajedno sa Louisom Štromejerom (Georg Friedrich Louis Stromeyer, 18041876) i Ernstom fon Bergmanom (18361907), [a] jedan od tri najznačajnija predstavnika ratne hirurgije konzervativnog smera u Nemačkoj.[1]

Životni put[уреди]

Fridrih fon Esmarh je rođen 9. januara 1823. u Teningu (nem. Tönning, Schleswig-Holstein), a umro 23. februara 1908. u Kilu. Pod uticajem oca, koji se bavio lekarskom praksom, Fridrih je upisao studije medicine u Kilu 1843., a nastavio ih i diplomirao u Getingenu 1848.. Još kao student od 1846. Fridrih je bio asistent fon Langenbeka u Kilu. Docent medicine je postao 1852., vanredni profesor 1854, a redovni profesor 1857.. Direktor Hirurške klinike u Kilu postao je 1854.i na toj dužnosti je bio neprekidno do penzionisanja 1899. Tokom 1866. Fridrih je postao član berlinske komisije za vojne bolnice i supervizor hirurškog rada. Nakon penzionisanja Fridrh je imenovan za državnog savetnik i na toj dužnosti, dobio je titulu ekselencije.[1]

Fridrih Esmarh se ženio dva puta. Prvi put ćerkom svog učitelja Langenbeka, sa kojom je imao sina Ervina (Erwin von Esmarch (18551915), koji je bio poznati nemački bakteriolog (opisao je Rhodospirillum rubrum). Drugi put, 1872., princezom Henrijetom (Henriette Elisabeth, 18331917) ćerkom Fridriha Hercoga (Christian Karl Friedrich August Herzog von Schleswig-Holstein-Sonderburg-Augustenburg) i danske princeze. Henrijeta je bila i bratanica princeze Auguste Viktorije, čime mu je Wilhelm II postao ujak i od koga je Fridrih dobio naslednu plemićku titulu 1877. Iz ovog braka rodio mu se sin Karl Friedrich von Esmarch (18741929), koji se nije bavio medicinom.

Učešće u ratovima[уреди]

Prvi put kao „mlađi hirurg“, Fridrih je stupio je u vojni sanitet i sa njim odlazi u rat 1848., koji je Šlezije (Schleswig-Holstein) vodila protiv Danske. U tom ratu Esmarh je jedno vreme bio i ratni zarobljenik. Tokom katkog prekida ratovanja, Fridrih je postao docent i ovoga puta kao „stariji hirurg“ ponovo se vratio na ratište.
Tokom 1864 Fridrih je ponovo učestvovao u ratu koji je Šlezija vodila protiv Danske.

U francusko-pruskom ratu 1870., Fridrih je učestvovao kao general-hirurg i radio je; prvo na organizaciji dobrovoljnog rada u Kilu i Hamburgu, a potom, u Berlinu, kao hirurg-konsultant.

Dela[уреди]

Esmarhova trougla marama из 1882.

Zahvaljujući svojim uspesima u organizaciji i hirurškom zbrinjavanju ranjenika, (posebno u njihovoj trijaži i evakuaciji) Fridrih je postao jedan od najvećih autoriteta u ratnoj hirurgiji onog doba ali i kasnije.
Organizovao je obuku i za civilne i vojne hirurge, a mnogobrojne publikacije koje je objavio samo su povećale njegovu slavu. Napisao je 1872. delo „Ratno-hirurška tehnika“... „koje je ubrzo u Srbiji preveo dr Vladan Đorđević...[2]

Fridrih je usavršio „prvi zavoj“, uveo primenu trougle marame (Esmarhova marama), popularizovao je metodu veštačke hemostaze (zaustavljanja krvarenja) pomoću elastične poveske (Esmarhova poveska ili Esmarhova hemostaza) i jednostavnu manipulaciju otvaranja disajnog puta u besvesnim stanjima bolesnika (Heiberg-Esmarchova manipulacija).[3]

Sa Langenbekom Fridrih je počeo primenu etarske anestezije 1847., a kasnije je konstruisao jednostavnu masku sa gazama za etarsku i hloroformsku inhalacionu anesteziju (Esmarhova maska).[4] Konstruisao je i mnoge medicinske instrumente (makaze, makaze za zavoje, hvataljke (peane), forceps itd) koje nose eponim po njemu.

Fridrih je bio član hirurških društava u Londonu, Belgiji, Švedskoj i SAD. Proglašen je za počasnog građanina Kila 1903.

Napomene[уреди]

  1. ^ Esmarch, Stromeyer i Bergmann najznačajniji su predstavnici ratne hirurgije konzervativnog pravca u Nemačkoj. Ovakav stav je zauzela i hirurška sekcija istorijskog VII. međunarodnog medicinskog kongresa održanog 1881. u Londonu.

Izvori[уреди]

  1. ^ а б ((en))Johannes Friedrich August von Esmarch Available from: whonamedit.com
  2. ^ Ignjatović M. Velikani ratne hirurgije − 3. deo Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 283–295.
  3. ^ Esmarch F, editor. Military practice in the Franco-Prussian war. Procedings of the section of military surgery. 7th International medical congress; 1881 London, England.London: Transactions; 1881.
  4. ^ Strätling M, Schmucker P, Dräger C. Die Bedeutung der Universitätsstandorte Schleswig-Holsteins für die Entwicklung der Anästhesiologie, der Intensiv- und Notfallmedizin, der Schmerztherapie und der Medizintechnologie. 100 Jahre Medizintechnologische Verbundforschung in Lübeck (1902−2002), 30 Jahre Lehrstuhl für Anästhesiologie und Operative Intensivmedizin in Kiel (1972−2002). Ärzteblatt 2002; (6): 60−6

Bibliografija[уреди]

Spomenik Fridrihu fon Esmarhu, autora Standbild von A. Brütt-a u njegovom rodnom gradu Toningu (1905)
  • Über Resectionen nach Schusswunden. Kiel, 1851.
  • Beiträge zur praktischen Chirurgie. Kiel, 1859-1860.
  • Die Anwendung der Kälte in der Chirurgie.
  • Über chronische gelenkentzündungen. 1867.
  • Verbandplatz und Feldlazarett. 1868.
  • Über den Kampf der Humanität gegen die Schrecken des Krieges. 1869.
  • Der erste Verband auf dem Schlachtfelde. 1870.
  • Esmarch introduced the first-aid bandage for the battlefield.
  • Über Vorbereitung von Reservelazarethen. 1870.
  • Über Gelenkneurosen. 1872.
  • Die Krankheiten des Mastdarmes und des Afters. 1873.
  • Über künstliche Blutleere bei Operationen. 1873.
  • Volkmann’s Sammlung klinischer Vorträge, Leipzig, 1873, 58,
  • Die erste Hilfe bei Verletzungen. 1875.
  • Die antiseptische Wundbehandlung in der Kriegschirurgie.
  • Aphorismen über Krebs.
  • Handbuch der kriegschirurgischen Technik. 2 volumes. Hannover 1872. 5th edition, 1901.
  • Die erste Hilfe bei plötzlichen Unglücksfällen. Ein Leitfaden für Samariter-Schulen in fünf Vorträgen. Leipzig, 1882. 8 + 81 pages.
  • Elephantiasis. With Keulenkampff. 1885.
  • Chirurgische Technik. Ergänzungsband zu: Handbuch der kriegschirurgischen Technik enthaltend die übrigen Operationen. With Ludwig Theodor Ernst Kowalzig (born 1863). Leipzig : Verlag von Lipsius & Tischer, 1892. 866 pages. English translation by Professor Ludwig Heinrich Grau and Willam N. Sullivan, edited by Nicholas Senn (1844-1908): Surgical technic : a text-book on operative surgery, with fourteen hundred and ninety-seven illustrations and fifteen colored plates. New York : The Macmillan Co., 1901.