Genitivni znak

Из Википедије, слободне енциклопедије

Genitivni znak је znak interpunkcije u srpskom jeziku. Stavlja se na poslednje slovo reči da bi se razlikovao genitiv množine od oblika jednine, npr. imam prijateljâ, podaci sa institutâ, Noć muzejâ.

Kao genitivni znak mogu se koristiti cirkumfleks (ˆ) ili vodoravna crta (‾), koja je inače znak dužine. Ne treba stavljati ove znake kada je jasno da se radi o oblicima množine, npr. plakata, molbi ili ako je to jasno iz konteksta rečenice, npr. imam dosta prijatelja, podaci iz svih instituta.

Cirkumfleks se takođe može koristiti umesto luka za označavanje dugosilaznog akcenta. Takođe se stavlja prilikom sažimanja samoglasnika, npr. „Govori kô da ništa nije jeo“ ili „Mnogo sam se udebljô“. Pogrešno je umesto genitivnog znaka koristiti široko rasprostranjeni apostrof na tim mestima: *„Govori k'o da ništa nije jeo“ i *„Mnogo sam se udeblj'o“.

Ne treba brkati genitivni znak sa dugosilaznim akcentom koji se takođe ponekad koristi u distinktivne svrhe pri pisanju i često se obeležava istim znakom. Na primer, da naglasi pojedine reči koje mogu imati dvojako značenje. U rečenici „Molimo Vas, unesite ispravan kôd pri ubacivanju šablona“, slovo o je naglašeno tako da se zna pravi smisao reči, dok „kod“ može značiti i predlog. Npr. „Skreni kod pošte ulevo, tu ja živim“. Postoje i drugi primeri. Kao „Sestra treba da mi dâ poklon“ i slični.

Genitivni znak nije obavezan i može se i izostaviti, kao u gore navedenim primerima. Bolje je izbeći bilo kakvu oznaku nego staviti apostrof koji ovde ima pogrešnu funkciju. Drugim rečima, sasvim je ispravno napisati: „Govori ko da ništa nije jeo“ i „Mnogo sam se udebljo“ umesto u date primere sažimanje suglasnika obeležiti apostrofom.

Izvori[уреди]