Gif

Из Википедије, слободне енциклопедије

ГИФ (енгл. Graphic Interchange Format) један је од најчешће кориштених графичких формата за размену слика на интернету.[1]

ГИФ је 1987. године под оригиналним именом 87а представила фирма CompuServe као нову, допуњену верзију формата названог РЛЕ, који се такође користио за преузимање слика, само је био у црно-белој верзији. Године 1989. иста фирма нуди новију, побољшану верзију ГИФ-а, имена 89а. Та верзија је позната као анимирани ГИФ - слика сачињена од више фрејмова, који дају осјећај да се ликови на сликама померају.[2]

ГИФ је 8-битни (један пиксел представљен је једним бајтом) битмап графички формат који користи палету од максимално 256 боја. За модерне Интернет сајтове то је велико ограничење. Конвертовањем изворних битмапа (БМП, ЈПГ, ТИФ, ПНГ и др.) у ГИФ, драстчно се смањује број нијанси којима се приказује садржај, што доводи до степеничастих прелаза при претапању боја и губитка финијих детаља, а најчешће и прејаким контрастом боја. ГИФ је стога прикладнији за разне дијаграме и сличне графичке садржаје, него за фотографије.[3]

Ако се ипак користе за фотографије, наведени недостаци се ублажавају поступком Дитеринга, којим се уз употребу у расположиве палете боја применом различитих алгоритама за растерирање, постижу ефекти ближи изворнику .

Сам ГИФ не заузима много простора, и зато је прикладан за слање путем интернета, јер омогућава да се велике слике смање у мању датотеку, што убрзава преузимање, чак и код доста спорих модема. Такође, тим форматом подржана, прозирна позадина (ефект као да је слика на стаклу), као и анимација. То га уз скромне меморијске потребе чини идеалним за банере, логотипе и кратке покретне секвенце, тј. примене учестале на интернету.[4]

Са друге стране, ГИФ слика може да буде транспарентна , као и анимирана. Зато је ГИФ пожељно користити када су вам потребне слике са релативно мало боја без финих нијанси, као што су на пример графикони.

Иначе, анимацију не-ГИФ слике је могуће урадити и употребом Адоб Флеш технологије, која није подржана од стране Ајфон и Ајпед мобилних уређаја. Исто тако, сада је популарна употреба АЈАX и ХТМЛ 5 технологије за креирање анимација, које су подржане и од стране свих врста мобилних (Смарт) телефона и уређаја, али важно је разумети да у том случају не правите анимирану слику, већ се на посебан начин или слика комбинује, или се са наведеним технологијама врше разне акције на сликама.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ [1], приступљено 6.7.2013.
  2. ^ [2], приступљено 6.7.2013.
  3. ^ [3], приступљено 6.7.2013.
  4. ^ [4], приступљено 6.7.2013.
  5. ^ [5], приступљено 6.7.2013.

Види још[уреди]