Glicerol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Glicerol
Glicerol
Kugla-i*štap model glicerola
IUPAC ime
Drugi nazivi glicerin
propan-1,2,3-triol
1,2,3-propantriol
1,2,3-trihidroksipropan
gliceritol
glicil alkohol
Identifikacija
CAS registarski broj 56-81-5 YesY
PubChem[1][2] 753
ChemSpider[3] 733
UNII PDC6A3C0OX YesY
ATC A06AG04,A06AX01, QA16QA03
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H5(OH)3
Molarna masa 92.09382 g/mol
Agregatno stanje čista, bezbojana, higroskopna tečnost
Miris bez mirisa
Gustina 1.261 g/cm³
Tačka topljenja

17.8 °C (64.2°F)

Tačka ključanja

290 °C (554°F)[4]

Indeks refrakcije (nD) 1.4746
Viskoznost 1.2 Pa·s
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) JT Baker
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
Tačka paljenja 160 °C (otvoren sud)
176 °C (zatvoren sud)

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Glicerol (glicerin) je jednostavno poliolno jedinjenje. To je bezbojna, bezmirisna, viskozna tečnost koja je u širokoj upotrebi u farmaceutskoj formulaciji. Glicerol sadrži tri hidrofilne hidroksilne grupe koje su odgovorne za njegovu rastvorljivost u vodi i njegovu higroskopnu prirodu. Glicerolna osnova je centralna strukturna komponenta svih lipida poznatih kao trigliceridi. Glicerol ima sladak ukus i nisku toksičnost.

Proizvodnja[уреди]

Glicerol formira osnovu triglicerida, i može biti proizveden saponifikacijom masti, npr. on je nusproizvod pravljenja sapuna.

SaponificationGeneral.svg

On je takođe sporedni proizvod proizvodnje biodizela putem transesterifikacije. Trigliceridi (1) reaguju sa alkoholom poput etanola (2) u prisustvu katalitičke baze čime nastaju etil estri masnih kiselina (3) i glicerol (4):

Transesterification of triglycerides with ethanol.png

Glicerol se može proizvesti različitim putevima iz propilena. Epihlorohidrinski proces je najvažniji. On se sastoji od hlorinacije propilena čime se formira alil hlorid, koji se oksidira hipohloritom do dihlorohidrina, koji reaguje sa jakom bazom i formira epihlorohidrin. Epihlorohidrin se hidrolizuje do glicerola.[5]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0445-8. 
  5. ^ Christoph, Ralf; Schmidt, Bernd; Steinberner, Udo; Dilla, Wolfgang; Karinen, Reetta (2006). „Glycerol“. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. DOI:10.1002/14356007.a12_477.pub2. 

Literatura[уреди]

  • Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0445-8. 

Spoljašnje veze[уреди]

Вики речник
Викиречник има значење речи