Glikacija

Из Википедије, слободне енциклопедије

Glikacija (neenzimska glikozilacija) je rezultat tipično kovalentnog vezivanja proteinskih ili lipidnih molekula za molekule šećera, kao što su fruktoza ili glukoza, bez posredstva enzima. Svi krvni šećeri su redukujući molekuli. Glikacija se može odvijati unutar tela (endogena glikacija) ili izvan tela (eksogena glikacija). Kad je kontrolisana enzimima, adicija šećera na molekule proteina ili lipida se naziva glikozilacijom. Glikacija je slučajan proces koji onemogućava funkcionisanje biomolekula, dok se glikozilacija javlja na definisanim mestima na ciljnim molekulima i neophodna je za dejstvo molekula. Znatan deo ranog laboratorijskog istraživanja fruktozne glikacije je bio baziran na nepreciznim tehnikama za merenje, što je dovelo od drastičnog potcenjivanja značaja fruktoze u glikaciji.[1]

Reference[уреди]

  1. ^ Ahmed N, Furth AJ (July 1992). „Failure of common glycation assays to detect glycation by fructose“. Clin. Chem. 38 (7): 1301–3. PMID 1623595. 

Vidi još[уреди]