Glikogenoliza

Из Википедије, слободне енциклопедије

Glikogenoliza (Glikogenliza) je konverzija glikogenskih polimera u glukozne monomere.[1] Glikogen se kataboliše uklanjanjem glukoznih monomera putem odvajanja sa neorganskim fosfatom čime se formira glukoza-1-fosfat.[2] Ovaj derivat glukoze se zatim konvertuje do glukoze-6-fosfata, koji je intermedijar u glikolizi.

Hormoni glukagon i epinefrin stimulišu glikogenolizu.

Funkcija[уреди]

Glikogenoliza se odvija u mišićima i jetri, gde je glikogen uskladišten, kao hormonski respons na epinefrin (e.g., adrenergička stimulacija) i/ili glukagon, pankreasni peptid koji podstiču niske koncentracije glukoze u krvi.

  • hepatičke ćelije mogu da konzumiraju glukozu-6-fosfat u glikolizi ili da odstrane fosfatnu grupu koristeći enzim glukoza-6-fosfataza, čime oslobađaju slobodnu glukozu u krvotok, koji zatim koriste druge ćelije.
  • Mišićne ćelije ljudi ne poseduju glukoza-6-fosfatazu, i stoga ne oslobađaju glukozu, nego koriste glukozu-6-fosfat u glikolizi.

Klinički značaj[уреди]

Parenteralna (intravenozna) administracija glukagona je česta medicinska intervencija kod dijabetičkih hitnih slučajeva kad se šećer ne može uneti oralno. On se takođe može koristi intramaskularno.

Reference[уреди]

  1. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ „Glycogenesis“. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]