Gortinski zakonik

Из Википедије, слободне енциклопедије
Gortinski zakonik

Gortinski zakonik je zakonik kritskog polisa Gortine. Potiče iz sredine 5. veka p. n. e. i jedini je sačuvani izvor ranog grčkog prava.

Zakonik se sastoji od dvanaest kolumna i svaka kolumna reguliše različito područje prava. Prva kolumna odnosi se na propise o sudskom postupku i zaštiti svojine nad robovima. Druga na krivičnu materiju i zaštitu pravnog morala i porodice, treća i četvrta kolumna regulišu složene vlasničke, nasledne odnose.

Gortinski zakonik se razvio u vreme raspada patrijarhalne porodice i jačanja privatnoe svojine, pa se najvećim delom bavi naslednim pravom, kao i regulisanjem ličnih i imovinskih odnosa u novom obliku porodice.

Posebno mesto zauzima uloga epiklerata – ćerke naslednice koja je nakon očeve smrti sticala ovlašćenja prema očevoj imovini ukoliko se uda za strica ili nekog rođaka. Pravni položaj žene je bio mnogo bolji nego u rimskom pravu. Ovaj zakonik je karakterističan i po ograničavanju samopomoći, odsustvu principa taliona, nepostojanje smrtne kazne umesto koje je došla novčana, ali ona je vredela različito za različite klasne slojeve društva.

Izvori[уреди]