Gvožđe(II) hlorid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Gvožđe(II) hlorid
IUPAC ime
Drugi nazivi Fero hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj 7758-94-3 YesY
16399-77-2 (dihidrat)
13478-10-9 (tetrahidrat)
PubChem[1][2] 24458
ChemSpider[3] 22866 YesY
UNII S3Y25PHP1W YesY
ChEBI 30812
RTECS NO5400000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula FeCl2
Molarna masa 126.751 g/mol (anhidrat)
198.8102 g/mol (tetrahidrat)
Agregatno stanje žuto mrka čvrsta materija (anhidrat)
bledo zelena čvrsta materija (di-tetrahidrat)
Gustina 3.16 g/cm3 (anhidrat)
2.30 g/cm3 (dihidrat)
1.39 g/cm3 (tetrahidrat)
Tačka topljenja

677 °C (anhidrat)
120 °C (dihidrat)
105 °C (tetrahidrat) [4]

Tačka ključanja

1023 °C (anhidrat)

Rastvorljivost u vodi 64.4 g/100 mL (10 °C),
68.5 g/100mL (20 °C),
105.7 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost u THF rastvoran
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Monoklinična
Geometrija molekula oktaedralna na Fe
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
 
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Gvožđe(II) fluorid
Gvožđe(II) bromid
Gvožđe(II) jodid
Drugi katjoni Kobalt(II) hlorid
Mangan(II) hlorid
Bakar(II) hlorid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Gvožđe(II) hlorid (fero hlorid) je hemijsko jedinjenje sa formulom FeCl2. To je paramagnetična čvrsta materija sa visokom tačkom topljenja. FeCl2 se kristališe iz vode kao zelenkasti tetrahidrat. To je oblik koji se najčešće sreće u laboratoriji. Postoji i dihidrat, koji je takođe rastvoran u vodi. Vodeni rastvor FeCl2 je žut.

Proizvodnja[уреди]

Hidratisane forme fero hlorida se dobijaju tretmanom otpada proizvodnje čelika hlorovodoničnom kiselinom. Takvi rastvori se nazivaju "potrošenom kiselinom," posebno kad hlorovodonična kiselina nije kompletno konzumirana:

Fe + 2 HCl → FeCl2 + H2

Potrošena kiselina se mora tretirati pre nogo što se odbaci. Gvožđe(II) hlorid je javlja kao sporedni produkt i pri proizvodnji titanijuma, pošto neke rude titanijuma sadrže gvožđe.[5]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0070494398
  5. ^ Egon Wildermuth, Hans Stark, Gabriele Friedrich, Franz Ludwig Ebenhöch, Brigitte Kühborth, Jack Silver, Rafael Rituper “Iron Compounds” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry Wiley-VCH, Wienheim, 2005.

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]